ЗАГРЕБ: Убиство породице Зец, злочин без казне
Фото: РТС
Пре 25 година у Пољаничкој улици у Загребу припадници специјалне јединице МУП-а Републике Хрватске, такозвани мерчеповци, убили су чланове породице Зец, међу којима и 12-годишњу Александру. Убице никада нису одговарале за тај злочин, иако су га признале неколико дана касније пред истражним судијом. Признање је проглашено неважећим јер је узето без присуства адвоката. Командант јединице Томислав Мерчеп осуђен је у мају 2016. на пет и по година затвора због ратног злочина над српским цивилима.
Породица Зец је била имућна српска породица у Загребу. Михајло Зец је био познати загребачки месар, а његова супруга Марија је држала кафић. Претње породици Зец су од стране хрватских ултрадесничара почеле још пре распада СФРЈ, 1990. године.
Пет припадника резервног састава полиције, јединице која је била под командом Томислава Мерчепа, упало је у кућу породице Зец у Загребу у ноћи 7. децембра 1991. године. Они су хтели да ухапсе Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима.
У дворишту су убили Михајла, а супругу Марију и 12-годишњу ћерку Александру одвезли на периферију града – Сљеме, пуцали им у потиљак и бацили их у јаму за смеће.
Каснија истрага је открила да је Синиша Римац, који је пре тога убио њеног оца, тражио да Александра не буде убијена, али да су сви други били против, јер их је она видела. Њу је хладнокрвно (везаних ногу и руку) убио Муниб Суљић.
Злочин су преживела деца Душан и Гордана, која су била сакривена у кући. Након почињеног злочина, децу је њихова бака Боса одвела у касарну ЈНА, одакле су евакуисани у Бањалуку, где су и наставили живот.
Синиша Римац и још четворо припадника тзв. мерчеповаца, Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак и Сузана Живановић, ослобођени су због процедуралних грешака током истраге – признање су дали без присуства адвоката.
Суљић, Микола и Римац су ипак 2005. осуђени, али не за убиство Александре Зец, већ због убиства непознатог мушкарца у Пакрачкој Пољани. Најдужу казну од 10 година добио је Суљић који је први запуцао, Римац је осуђен на осам година, док је Микола као помагач у убиству осуђен на пет година затвора.
Након изрицања пресуде у затвор је одведен само Римац, јер се Суљић и Микола, који су се бранили са слободе, нису појавили на изрицању пресуде.
У јануару 2010. године, одлазећи председник Републике Хрватске, Стјепан Месић, смањио је казну Римцу за годину дана, што је изазвало жестоке реакције јавности у Србији, Републици Српској, али и Хрватској. Бивши хрватски председник Фрањо Туђман одликовао га је за ратне заслуге.
Муниб Суљић је умро у затворској болници 25. августа 2006. године.
Никола Ходак је у јуну 2005. године неправоснажно осуђен на годину дана затвора због покушаја изнуде.
Хашки трибунал је 2006. проследио хрватском тужилаштву „Досије Мерчеп“ на 14.000 страница под шифром „Атлантис“, где су документовани сви докази о убиствима иза којих стоје Мерчеп и његова јединица.
Мерчеп, који је деведесетих био и саветник у хрватском Министарству унутрашњих послова, ухапшен је 11. децембра 2010. године у Загребу.
У мају ове године, након четворогодишњег суђења, он је неправоснажно проглашен кривим за ратни злочин над српским цивилима и осуђен на пет и по година затвора.
Жупанијски суд у Загребу прогласио је Мерчепа кривим јер на подручју Загреба и Пакрачке Пољане није спречио пљачке, злостављања, мучења и убиства цивила српске националности.
