Жељко Чуровић о Србима у Црној Гори: Прошла су зла времена која су нас свађала, стижу добра да нас мире

Црногорски председник Jаков Милатовић данас и сутра у посети Србији. Поручује да ће у фокусу бити потпуна нормализација односа са Србијом. Председник Савеза Срба из Црне Горе Жељко Чуровић у разговору за Интернет портал РТС-а истиче да ће без добрих односа са Црном Гором, Србија тешко имати водећу улогу на Балкану. Интереси Србије и Црне Горе су испреплетани од емотивних до економских, један народ су раздвојила „зла времена“, истакао је Чуровић. Да ли је Србија за Црну Гору више од комшије и колико се Његошева Црна Гора разликује од садашње?

После председничких избора у Црној Гори разматрају се опције заокрета у политици новог председника, пре свега на пољу економије, спољне политике и регионалних односа.

Након победе на изборима поручио је да неће више бити трзавица међу комшијама, а његове присталице славиле су уз повике “Црна Гора и Србија то је једна фамилија”. 

„Залагаћу се за добросуседске односе“, ставио је Јаков Милатовић у први план петогодишњег мандата у инаугурационом говору.

Црногорски председник је нагласио да ће са своје позиције радити на помирењу друштва у Црној Гори, које је, како је нагласио, било жртва вештачки формираних подела.

Председник Савеза Срба из Црне Горе Жељко Чуровић рекао је за Интернет портал РТС-а да је Савез, који није политичка организација, основан са задатком очувања идентитета српског народа у Црној Гори и да својим радом „разбијају наратив мржње који је преплавио црногорску политичку сцену“.

Сматра да су интереси Србије и Црне Горе испреплетани од емотивних до економских. Дао је своје виђење на који начин се јачају односи матице и српског народа у дијаспори и шта највише притиска Србе у Црној Гори.

После 32 године доминације на политичкој сцени, Мило Ђукановић је поражен. Сада ступа Милатовићева „Европа сад“, шта то значи грађанима? 

Господин Јаков Милатовић је заједно са својим партијским другом Милојком Спајићем, док су били министри у Влади Црне Горе, предложио економски програм Влади, под називом „Европа сад“.

Тај програм је донио грађанима сто одсто увећана лична примања и на тим крилима пунијих новчаника, изабран је и господин Милатовић и његова данашња партија Европа сад.

Да ли ће овај програм бити одржив дугорочно показаће вријеме. Не бих волио да се обистине сумње, да је тај програм био маркетиншки потез ради формирања политичке структуре. Уосталом, економски програм спроводи Влада Црне Горе.

Да ли су Србија и Црна Гора једна фамилија, само комшије или нешто треће?

Веома је похвално настојање господина Милатовића да успостави што боље регионалне oдносе, поготово са Србијом. Како је сам изјавио у предизборној кампањи „Србија је за Црну Гору више од комшије…“

Лично тврдим да Црна Гора не може опстати као држава без Србије, а двадесет година је служила за поткусуривање интереса великих сила у негативном односу са Србијом. Такође сматрам да без добрих односа са Црном Гором, Србија ће тешко имати водећу улогу на Балкану. Интереси Србије и Црне Горе су испреплетани од емотивних до економских кроз вријеме постојања, као један народ који су раздвојила зла времена.

На прослављању побједе господина Милатовића се чула пјесма „Црна Гора и Србија то је једна фамилија“. То су пјевале присталице једног од кандидата у првом кругу председничких избора Андрије Мандића, који их је позвао да гласају за господина Милатовића да би се срушио Мило Ђукановић.

Том пјесмом је упућена порука Милатовићу куд црногорски брод треба да плови ако хоће одрживост на површини.

На који начин се јачају односи матице и српског народа у дијаспори и како томе доприноси Савез Срба из Црне Горе који постоји од 2019. године?

Односи  братског народа се јачају братском љубављу и подршком у невољи, што није био случај задњих двадесет година, кад је режим Црне Горе неосновано истицао „великосрпску хегемонију која хоће да потре Црну Гору као државу.“

Савез Срба из Црне Горе је основан по благослову тадашњег митрополита Амфилохија, са основним задатком очувања идентитета српског народа који је после КиМ највише угрожен у Црној Гори.

Наша је дужност да кроз културолошки вид активизма одржимо нит једновјерног народа српског у Црној Гори и Србији и будемо спона узајамне братске љубави и поштовања. Да својим радом разбијамо наратив мржње и раздора, који је преплавио црногорску политичку сцену.

Шта највише боли Србе у Црној Гори којих има око 30 одсто?

Боли их неправда и понижавајући однос црногорског режима од 1945. до 2020. године. И таман кад су помислили да је коначно синуло „сунце слободе“, увидјели су превару којом су их обавијестили да Срби не могу учествовати у извршној власти.

Ту врсту националне дискриминације мислим да не доживљава ниједан народ у свијету осим Срба у Црној Гори. Плашим се да се и сада води полујавна полемика у политичким и дипломатским круговима да представници српских политичких структура не могу бити учесници у извршној власти.

Још један парадокс је веома болан – Срби су проглашени националном мањином по Уставу Црне Горе, као и Бошњаци, муслимани, Албанци, Хрвати, Роми и други. Свима осим Србима је умањен цензус на изборима. Свака влада у Црној Гори, обавезна је да у извршну власт прихвати представнике мањина осим Срба.

У Црној Гори живи око 30.000 Срба који су избјеглице из Крајине и БиХ, као и они који су избјегли од „демократског“ режима из Албаније, у којој је забрањено презиме на „ић“. Ти људи немају право гласа већ 30 година, само зато што су Срби. А стекли су га по свим домаћим и међународним стандардима.

Срби који живе ван Црне Горе, рецимо у Србији, немају право гласа за разлику од других који нијесу Срби а живе ван Црне Горе који имају право гласа.

Срби који су рођени у Црној Гори а живе у Србији сматрају странцима у Црној Гори и по том основу плаћају порез на очевину као странци.

Круцијално питање је асимилација Срба у Црној Гори. Да је тако говоре чињенице: српски језик и ћирилично писмо је избачено из система образовања, писци, пјесници, историчари српски су такође избачени из образовања. Зар то не води асимилацији Срба?

Чињеница да је на задњем попису 60 одсто грађана Црне Горе говорило српским језиком, а да се тај проценат данас креће око 45 одсто, чини разлику од око двадесет процената. Са наведеним забранама и дискриминацијом Срба, овим трендом за десет година ће се свести на 20 одсто грађана Црне Горе који ће говорити српским језиком.

Да ли ће нови представници власти имати капацитета да исправе дискриминацију и спријече асимилацију 30 одсто својих грађана, вријеме ће показати.

Савез Срба успоставља блиску сарадњу са институцијама државе Србије и СПЦ. Ту је и Православна фондација за финансирање пројеката. Који је Ваш последњи пројекат?

Да, ми успостављамо блиску сарадњу са институцијама државе Србије и СПЦ, просто што је Србија матица свих Срба ма гдје се налазили и ми смо дужни по програму који је благословио митрополит Амфилохије да одржавамо ту врсту сарадње.

Савез је у оквиру свог дјеловања основао Православну фондацију да би могли и на ширем православном пољу чинити активности.

Наш задњи пројекат је документарни дугометражни филм Црна Гора – међа истине и лажи који говори о историјским чињеницама са архивском подлогом о ономе што нас дијели и раздваја са новокомпонованим наративом антисрпства.

Костур тога филма је „Велика скупштина српског народа“ или како је зову „Подгоричка скупштина“ која је одржана 1918. у Подгорици, на којој су учествовали представници двије политичке опције – бјелаши и зеленаши. О тој теми у филму говори академик Славенко Терзић.

Ви сте и председник Савеза гуслара Србије, гусле је препознао Унеско, до кога још треба да допру рески звуци древног инструмента?

Гусле су библијски инструмент, којим се ето, најдуже и највише служи српски народ. Није то случајно очигледно. Гусле су уз СПЦ највише допринијеле одрживости у очувању слободе и имена српскога. Оне су увијек биле бедем одбране у злим временима за српски народ.

Тачно је да је Унеско препознао гусле и њихову вриједност древног инструмента и заштитио пјевање уз гусле као нематеријалну културну баштину српског народа.

Гусле су најстарији инструмент српског народа и као такве се морају сачувати и поштовати. Оне су народни инструмент и њих народ као такве препознаје.

Гусле треба да прeпозна систем и Министарство културе коме је то задатак да чува и помаже традицију српског народа.