Желидраг Никчевић: Најновији догађаји у Црној Гори величанствено афирмишу солидарност српског народа

„Мислим да су та најновија збивања потврда да је наша духовност богата, да је контактна, да је моћна и да је ствар будућности наше“, казао је

У емисији информативног портала ИН4С гостовао је књижевник, бивши предсједник Српске народне странке и бивши посланик у Савезном парламенту СРЈ, господин Желидраг Никчевић.

Он је том приликом, говорећи о идентитском питању, истакао да прије свега осјећа привилегију што је рано заволио књижевност, тачније српску књижевност, наводећи да га је фасцинирало то како су наши преци комуницирали раније усљед много тежих околности и то како се сва кретања у нашем националном ткиву препознају од Сент Андреје до Цетиња или Хиландара.

„Тај осјећај интегралности српске културе, знали су да припадају једном народу који је у регионалним оквирима велики народ, а онда смо то негдје, ја мислим комунизмом, изгубили“ казао је Никчевић и још додао да, ипак, након трагичног рата деведесетих, двијехиљадитих и генерално незавидног положаја српског народа у региону:

„Најновији догађаји у Црној Гори величанствено афирмишу солидарност српског народа„.

Никчевић је објаснио да гдје год погледамо, не само сјевер и југ Црне Горе, него и свако мјесто гдје живе Срби, видјећемо исту омладину жедну вјере, саборности, заједништва – „онога што се чинило, нама старијима, да је готово изгубљено“.

„Мислим да су та најновија збивања потврда да је наша духовност богата, да је контактна, да је моћна и да је ствар будућности наше„, казао је.

Према његовим ријечима, парадокс је у томе што црногорски режим ради на таласним дужинама наводне модерности или постмодерности, а пред очима су им, на дјелу, изузетно образовани млади духовници који су на нивоу највећих европских интелектуалаца и млади аналитичари који у било којој земљи Европе могу бити министри културе – а незапослени су Ђукановићевој Црној Гори.

„Та врста просвијећеног национализма је нешто што улива наду у будућност„.

Он даље наводи да мисли да је народ од Другог свјетског рата изгубио негдје и осјећај за религију, вјеру, те су самим тим осујећени национални концепти али да препородом српског народа у Црној Гори као да се враћа изворни смисао религијског сензибилитета у озбиљном смислу.

„Та врста губитка контроле у халапљивости Мила Ђукановића пробудила је у народу осјећај за елементарну људску правду, социјалну правду а то је важан елемент хришћанства„, рекао је.

Правећи паралелу између Андрићевог есеја о Његошу и збивања у Црној Гори, Никчевић је истакао да се ради о импулсу косовске мисли чије је постојање изнова, а на примјеру литија, доказано и да, као што за Његоша вјера и косовски завјет постаје морално-политички аргумент – тако и данас у Црној Гори, а захваљујући Митрополији, исти принцип се пројављује и утврђује у народу.

„Поента Ђукановићевог режима је у томе да разбије солидарност народа и да ми сви сједимо по тим својим сиротим кућама и гледамо свој послић, и да не видимо колико нас таквих има„, каже и наводи како је режим оптуживао опозициони блок у Црној Гори, Демократски фронт како плаћа људима да дођу на протесте, користећи то као изговор за нелегитимност протеста и додаје:

„Црква има нематеријалну моћ, изнад материјалног, да људе окупи који када се виде и препознају – вишеструко ојачају. И они су непобједиви. То је оно што Ђукановић, као безбожник, не може да схвати.“

Говорећи о „црногорским“ интелектуалцима, Никчевић је казао да је њихово „црногорство“ финансијског карактера а не идеолошког и да „Милови монетенгирини“ имитирају Хрвате и Муслимане па чак и Македонце у свом ранијем антисрпском наступу.

Он назива „морбидним парадоксом“ ситуацију у којој предсједник Црне Горе обилази профашистичке земље, које су некада биле фашистичке, док су са друге стране Русија, Кина и Србија, те имитира фашистичке режиме.

„Имате и примјер„, каже Никчевић говорећи о црногорским псеудоинтелектуалцима, „мог презимењака, Милорада Никчевића, професора из Осијека који држи моралне лекције, који је доајер црногорства у Хрватској и ућути се тако пет-шест година, и онда се јави и најодвратније ствари пише о нашој Цркви и нашем народу уопште, а човјек фалсификатор.“

Говорећи о политичкој ситуацији и изборима у Црној Гори, Никчевић каже да се опозиција у Црној Гори бори за сваки глас и да њихови резултати нијесу за подцјењивање, док власт краде и подмићује.

„Овдје се народ показао далеко зрелијим од својих интелектуалаца и свих политичких партија, колико год су оне храбре, честите и мудре у одређеним околностима. Народ је показао исконску снагу, српски народ у Црној Гори, и то је оно што човјека може да радује чак и у овим драматичним околностима пандемије која нам свима пријети„, и закључује да су литије и литургије неуморне јер оне трају више од двије хиљаде година.