Зашто се у Монтенегру плаше митрополита Амфилохија и после његове смрти?

Влада Црне Горе дала је сагласност за подизање споменика митрополиту црногорско-приморском Амфилохију у Беранама, а због ове владине одлуке министри из редова Бошњачке странке напустили су седницу.

То је вероватно био показатељ да у црногорским владајућим структурама има оних који жале што није испоштовано првобитно решење Министарства културе којим је, уз скандалозно цитирање члана Закона о спомен-обележјима који се тиче ратних злочинаца, сарадника окупатора и осталих, захтев Општине Беране да митрополиту СПЦ буде подигнут споменик буде одбијено.

Седници владе, претходило је то што је Министарство културе и медија повукло је своје претходно донето решење о одбијању захтева Општине Беранe да подигне споменик блаженопочившем митрополиту црногорско-приморском Амфилохију (Радовићу), а министарка културе Тамара Вујовић извинила се грађанима и Епархији будимљанско-никшићкој због учињеног пропуста.

Вујовић је за подгоричке „Вијести“ навела да ресор којим руководи не може дати сагласност за подизање споменика личности од чије смрти није прошло 20 година на основу Закона о спомен-обележјима. Објаснила је и да сагласност за подизање споменика таквој недавно преминулој личности може дати само Влада Црне Горе, а да је министарство којим руководи „пропустило да од владе затражи такву сагласност“.

Због тога је решење о одбијању захтева да митрополит добије споменик поништено.

Епархија будимљанско-никшићка дан раније је у свом саопштењу навела да су делови образложења о одбијању захтева правно скандалозни, а имплицитно и злонамерни, како су навели.

Епархија је навела да се као један од разлога одбијања цитира члан 10 Закона о спомен-обележјима према којем није дозвољено подизати спомен-обележја лицу које је било сарадник окупатора, његовог савезника или помагача, лицу које је заступало фашистичке, шовинистичке или нацистичке идеје или идеологије, лицу које је осуђено за кривично дело против човечности или других добара заштићених међународним правом или је проглашено ратним злочинцем, лицу које је у историји Црне Горе или у историји човечанства имало негативну улогу.

„У неверици и са крајњом индигнацијом одбацујемо резон министарства да се у случају митрополита Амфилохија ради о лицу које је на удару наведеног члана 10“, навели су у саопштењу епархије, упитавши се да ли је тиме министарство хтело да поручи да митрополит не само да сада неће добити споменик него га неће добити ни за сто година.

Велики је скандал што је цитиран тај члан 10 и то није случајност, каже за РТ Балкан историчар Александар Раковић, научни саветник Института за новију историју Србије.

„Могуће је да у Министарству културе на том месту ради неки државни службеник који и даље припада ДПС-овим или сличним структурама који је то просто подметнуо на потпис министарки. Сада је то исправљено, али остао је веома горак укус“, указује Раковић.

Он истиче да то показује да ситуација у Црној Гори није до краја преломљена.

„Јесте у великој мери, али не до краја. У зависности од геополитичких околности и од укупне снаге српског народ у целини на тим питањима ће се надаље одигравати процес до коначне заштите Српске православне цркве у Црној Гори. Она је у највећој мери заштићена законима, прописима и Темељним уговором, али као што видимо постоје проблеми и не треба их игнорисати и рећи да је ово је случајност“, напомиње Раковић.

Наш саговорник истиче да митрополит црногорско-приморски Амфилохије без сумње заслужује споменик.

„Он је један од највећих епископа у историји Српске православне цркве. Када је реч о Црној Гори, он је подигао или обновио чак 600 цркава, учинио од Црне Горе простор на коме човек стално има орјентир коме припада, јер скоро где год да се окрене он може да види православне цркве. Тако да има свест да припада српском народу и СПЦ“, напомиње Раковић.

Митрополит Амфилохије је био велики епископ и веома политичан човек, додаје српски историчар и подсећа да је у тој политици у коју се упућивао и делио и примао ударце.

„Али, чак ни његови супарници са којима је улазио у конфронтације нису никад негирали његову величину. На пример, власти у Србији, где је он често био у опозицији, никада нису спориле велико дело Амфилохија Радовића. Напротив, то сви подвлаче. Дакле, овде није реч о политичким неслагањима у Црној Гори, него о отвореном анимозитету према митрополиту Амфилохију и СПЦ“, наводи Раковић за рт.рс.