Зашто амбасадор наше земље у Хрватској има разумевање за хрватске жртве, а ни словa за српске

Дипломата не може да има лични став по неком питању и да га изнесе на друштвеној мрежи или у медијима, јер се због позиције коју има може тумачити да је то став земље која му је поверила ту дужност. У супротном, тај амбасадор треба да буде повучен са дужности.

Ово је мишљење дипломате и бившег амбасадора Бранка Бранковића након објаве амбасадора Србије у Републици Хрватској Јелене Милић која је на друштвеним мрежама 28. јула, само пар дана пред обележавање хрватске операције „Олуја“, објавила да би „волела да се за њеног мандата, поред многих других ствари, убрза решавање питања несталих и комеморирања места Хрвата заточених у Србији током рата“.

Кршење правила дипломатије

У сваком смислу, ово би била људска порука једног народа другом народу за страдале у ратном вихору деведесетих, али се намеће питање зашто наша амбасадорка сличну „сућут“ упутила и за Србе који су прогнани у „Олуји“ или побијени у акцији „Бљесак“ у Републици Хрватској.

Бранковић подсећа да је амбасадорима стриктно забрањено да без дозволе МСП своје државе могу да дају и интервјуе а камоли да се оглашавају на друштвеним мрежама са личним ставовима.

„У принципу не може ниједан амбасадор да даје било какве изјаве о било ком догађају чак и ако је то везано за државу у којој је акредитован, уколико за то нема директан налог или сагласност Министарства спољних послова своје државе,“ истиче Бранковић.

Изјаве само уз сагласност са МСП

У овом конкретном случају, ако је Милићева хтела да подели нешто овако на друштвеним мрежама, она је за то морала да затражи сагласност МСП-а.

„Без тога амбасадор не може да излази у јавност са било каквим ставовима. Дакле, било какве изјаве било да је реч о интервјуима за медије или било који вид оглашавања без дозволе не може. Друго, по правилу, када се тражи сагласност мора да се наведе за шта је та сагласност после чега МСП или да или не да сагласност. Мада и ако да сагласност онда даје и основне правце шта та изјава, објава или интервју мора да садржи,“ напомиње Бранковић.

Другим речима, дипломата мора да наведе шта и о чему би и због чега дао неку изјаву или објаву или интервју, а од МСП добије шта тај дипломата може да каже као и додатне инструкције.

„Значи МСП ако одобри, узгред шаље и додатне ставове које би тај дипломата требало да истакне. У овом тренутку, мислим да ова објава тешко да је добила сагласност да се објави на друштвеним мрежама. С друге стране, налог на друштвеним мрежама, ако није званични налог институције, лична је ствар и она не може да буде став МСП ни у ком случају, што у овој ситуацији не мења ствар,“ објашњава Бранковић.

Амбасадор нема луксуз „личног става“

И да је у питању лични став дотичне, додаје наш саговорник, амбасадорка као представник наше државе у другој држави не би требало а не би ни смела да поставља овакве објаве јер би могле да се због њене позиције протумаче као званичан став државе из које долази.

„Дипломата не може да говори шта је његов лични став, јер он не занима никога. А ако је лични став онда то мора и да се нагласи, мада за такав поступак као дипломата нема овлашћење. Због оваквог поступка може да, у зависности од тога шта је садржај објаве, или буде да проглашен персоном нон грата, или да буде опозван из државе чији је амбасадор,“ сматра Бранковић.

Поред горе поменутог у објави Милићеве пише и да „кад је Вуковар деведесетих у питању, има места и тренутака кад рука задрхти и нема речи. Само сућут за невине цивилне хрватске жртве. И вечно поштовање“.