Предсједник Удружења протјераних Срба из Западне Славоније Крста Жарковић тврди да се у близини загребачког гробља Мирогој налази прикривена масовна гробница у којој је више од 20 Срба убијених 1. маја 1995. године у операцији „Бљесак“.
„Удружење располаже поузданим информацијама да су у непосредној близини загребачког Мирогоја покопани српски лешеви које су Хрвати покупили након операције `Бљесак`, чија се имена налазе на списку несталих, а за које се годинама сумњало да су спаљени у Жељезари `Сисак`“, истиче Жарковић за Срну.
Он, поводом обиљежавања 22 године од страдања Срба у Западној Славонији, појашњава да је Удружење до ових података дошло приватном линијом.
Жарковић подсјећа да су, захваљујући томе, недавно идентификовани и породици у Бањалуци предати посмртни остаци једног припадника Српске војске Крајине погинулог 2. маја 1995. године у операцији „Бљесак“.
Он наводи да се ускоро из Загреба очекује преузимање посмртних остатака још једног Србина који је убијен у операцији „Бљесак“, не желећи, због породица, јавно да открива идентитет убијеног.
Жарковић, који је био учесник и непосредни свједок ратних догађаја у Западној Славонији од 1991. до 1995. године, жали што ни након 22 године од операције „Бљесак“ нико од хрватских војних ни политичких званичника није одговарао за злочине над Србима.
Он каже да се ратни злочин над Хрватима десио у Овчари, који је истражен и процесуиран.
Али, те године извршен је и злочин над Србима у Пакрачкој Пољани, који су починиле јединице Томислава Мерчепа у операцији „Бљесак“, као и у српским селима Гређани, Човац и Врбовљани и многим другим који никада нису процесуирани, а одговорни нису изведени пред лице правде.
Мирослав Вуковић из села Медари код Нове Градишке, чији су најближи чланови породице заклани 1. маја у операцији „Бљесак“, наводи за Срну да се 22 године након овог страшног догађаја осјећа „јадно, понижено и издано“.
Вуковић се присјећа да су припадници Хрватске војске на звјерски начин убили његова два стрица – Ранка и Милутина, као и њихове породице.
„Осим стрица Ранка, убијена је његова супруга Анђелија, осмогодишњи син Горан и шестогодишња кћерка Гордана. Комшије Хрвати заклале су и мог другог стрица Милутина, као и његову супругу Цвијету и седмогодишњу кћерку Драгану“, истиче Вуковић.
Предсједник Удружења избјеглих Срба из Крајине и Хрватске Петар Џодан сматра да су избјегли Срби из Хрватске „колатерална штета“ међусобних договора Загреба, Београда, Сарајева и међународне заједнице.
„Требало је да Западна Славонија буде очишћена од Срба према ратном договору Загреба, Београда, Сарајева и међународне заједнице“, наводи Џодан за Срну, поводом обиљежавања 22 године од прогона Срба из Западне Славоније.
Џодан тврди да су напорима и залагањем међународне заједнице Срби из Хрватске „платили цијену прогона“ да би Вашингтонским споразумом била успостављена муслиманско-хрватска федерација у БиХ.
Говорећи о животу српских повратника у западној Славонији 22 године након хрватске војне операције „Бљесак“, Џодан напомиње да су Срби у Хрватској грађани другог реда, јер их власт дискриминише у погледу спречавања повратка њихове имовине, станова, пензионих и радних права.
Џодан наводи да је укупно економско стање у Хрватској данас веома сложено, због чега је велики број младих Хрвата, али и Срба због немогућности запослења присиљен да напусти Хрватску и иде у иностранство.
„Срби се у Хрватској налазе на маргинама живота и збивања, јер практично немају никаквог живота, већ преживљавају. У западној Славонији од пријератних 15.000 Срба данас живи свега око 3.000, углавном старијих преко 65 година, изнемоглих и оних који немају куда да оду“, каже Џодан.
Он страхује да ће Срба на наредном попису становништва у Хрватској бити око 2.000, а у наредних 10 година да ће српски народ трајно изумријети на простору западне Славиније.
Џодан напомиње да у Републици Српској тренутно живи веома мали број избјеглих Срба из Западне Славоније, јер од 45.000, колико их је било 1997. године, данас је преостало њих око 5.000.
Хрватска војска је 1. маја 1995. године извршила агресију у операцији „Бљесак“ на српску област Западну Славонију у саставу тадашње Републике Српске Крајине /РСК/, која је била под заштитом УН.
У операцији „Бљесак“ из Западне Славоније протјерано је више од 15.000 Срба, док се 283 лица српске националности, од којих 55 жена и 11 дјеце, води као нестало.
У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, Општине Градишка и Удружења протјераних Срба из Западне Славоније у Градишци ће 1. маја бити обиљежене 22 године од страдања Срба у Западној Славонији 1995. године.
Тагови: Крста Жарковић