За образ даде главу: Бранка Ђукић из села Метех код Плава

Бранка Ђукић из села Метеха код Плава, 2. септембра 1975. године, пошла је да се упише у четврти разред гимназије у Пећи. Истог дана се вратила аутобусом на Чакор и у поподневним сатима кренула, преко Јечмишта, својој кући

Бранка Ђукић из села Метеха код Плава, 2. септембра 1975. године, пошла је да се упише у четврти разред гимназије у Пећи. Истог дана се вратила аутобусом на Чакор и у поподневним сатима кренула, преко Јечмишта, својој кући.

Изненада испред Бранке стала су два Албанца и препречила јој пут.

Када јој је један од њих прислонио пиштољ мало изнад браде, успела је да се отргне и пљуне га, након чега је овај повукао ороз и убио је.

Наредног дана, у цик зоре, истим путем ишао је и њен отац Раде, наишао на мртву Бранку и у наручју је донео кући.

Туга је прекрила његов дом и завичај. Бранка Ђукић је имала само осаманаест година.

Убице су врло брзо ухваћене. Порицале су кривицу док су њихови родитељи у својим исказима нападали суд и милицију.

Последњи дан суђења био је 04. децембра 1975. године. У тренутку кад је адвокат једног од оптужених у завршној речи затражио ослобађајућу пресуду, Раде Ђукић, који је до тада ћутке пратио процес, извукао је пиштољ (који је у судницу унео тако што га је ставио на стомак и чврсто увезао појас) и са два метка убио Рустема Хасанметаја. Тада је пиштољ заглавио те Раде није успео да пуца и у убициног саучесника.

Онда се мирно предао милицији и рекао: „Другачије нијесам могао“.

Осуђен је на осам, али му је казна смањена на пет година, а након помиловања на три. Казну је издржавао у Спужу где је уживао велико поштовање осталих осуђеника. Умро је природном смрћу крајем 2008. године.

На месту њене погибије, подигнут је мрамор са следећим текстом:

„Овдје погибе Бранка Р. Ђукић 2. септембра 1975. године“, а на подигнутом Бранкином споменику у Спужу уклесани су следећи стихови:

„На Чакору високоме,

сретоше је крвождери,

што са њима нешће поћи,

пресудише револвери.

Не заврши гимназију,

но за образ даде главу.

Оде вила у легенду

и вјечиту стече славу.

Освети је отац Раде,

то витешки он учини.

С тим подиже вјечни спомен

својој људској величини.“

Песму о овом трагичном догађају су опевали народни гуслари Божидар Ђукић и Чедомир Нишавић.

Бунт ЦГ