ВУК ДРАШКОВИЋ О УСТОЛИЧЕЊУ МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА: Не талибанима, не потирању Црне Горе, не отимању манастира!
Вук Драшковић (фото: in4s)
Велика поплава антисрпских трудбеника на црногорску медијску обалу избацила је и припејд ДПС суперстара, Вука Драшковића.
У ауторском тексту за Антену М Драшковић је прокоментарисао предстојеће устоличење митрополита Јоаникија на себи својствен и препознатљив начин.
„У цивилизованом свету се чуде како је могуће да у 21. веку, усред Европе, место хиротонисања једног попа може бити државно, национално и судбоносно питање првога реда, па ломе копља око тога милиони људи, шефови држава, премијери, министри, историчари, академици, аналитичари, сви медији, хороскобџије, врачаре… Талибанизација православља“.
Он истиче да владике проповедају против других вера и нација, који су нам народи заштитници, а који душмани, где су, где морају бити државне међе.
„Јуче Велике Србије, данас Српског света. Само српског. Најава репризе страшних деведесетих. Памтимо ли како је било: попови, па топови, па лопови?! Не, никако, кажу под Ловћеном. Не клеронацизму. Не талибанима. Не потирању Црне Горе. Не отимању цркава и манастира. Не поништавању крваве и славне црногорске историје. Не може, кажу Цетињани, у њиховом, црногорском манастиру, духовном темељу државе Црне Горе, бити хиротонисан ниједан владика који проповеда да Црногорци нису народ, него копилад, изроди, усташе, печурке после кише које ће да нестану“, пише Вук и додаје да нема хиротонисања у Цетињском манастиру за било кога ко, како је рекао, сеје мржњу и злу коб по Црној Гори, окрећући оца против сина, брата против брата, Србина против Црногорца.
„И Србима и Црногорцима у Црној Гори матична држава увек је била Црна Гора. Вековима, кад није ни било Србије, било је слободног Цетиња, слободне Црне Горе и Црногораца. Држава им се никада није звала Србија, него Црна Гора. И војска им се звала Црногорска. И цркве, које су градили, звале су се црногорске. Посебан је изглед тих цркава и манастира које су градили Црногорци. Све оне, као и Цетињски манастир, зидане су од камена, као да су војничке касарне, са прозорима и посебним отворима налик пушкарницама. И служиле су, често, као ратна упоришта. У те цркве и манастире, Црногорци су, пред битке, улазили под оружјем, а причешће су узимали својим мачевима и сабљама. Никад Турци нису ушли на Цетиње. И силни сераскер Омерпаша Латас заустављен је пред тим градом“, поручује Вук.
