ВРАЊЕШ: Хајка на „руски утицај“ у БиХ и Српску повјерена мрежи коју плаћају НЕД, УСАИД и Амбасада САД

Уредник магазина „Die Zeit“ Штефен Доберт изјавио је прије десетак дана на панелу „Дезинформација је нова информација“ НАТО Безбједносног Форума у Будви („То Бе Сецуре Форум) да Русија годишње троши 1,4 милијарде долара како би дезинформисала јавност широм свијета.

Што је још интересантније, Доберт се позвао на Европску унију као извор ове тврдње додајући да је на снази информациони, тј. хибридни рат Русије против западних демократија.

„То је рат који се не објављује, а друштва која се нападају не знају да су жртве, јер их дезинформације, које су оружје у том рату, слабе“ – истакао је Доберт, додајући да је најважнији институционални носилац руског дезинформисања телевизија Раша Тудеј.

На истом панелу говорила је и Катерина Крук (Катерyна Крук), украијински екпсерт за комуникологију, која је истакла да се Украјина активно бори против руског дезинформисања тако што забрањује руске телевизије, новине, блокира одређене интернет портале, да би коначни резултат био да данас мање од 4% Украјинаца вјерује рускиммедијима. Том приликом позвала је западне медије на бојкот Свјетског првенства у Русији.

Виши сарадник и директор програма за Русију америчког „Центра за анализу европске политике“ Брајан Витмор истакао је такође на панелу „Дезинформација је нова информација“ да информативни напади који стижу из Москве представљају дио једног већег рата који званични Кремљ води против западних демократија, а ту су још укључени и корупција, организовани криминал, финансије и сајбер напади. Све је то дио једног већег циља да се подрију западне демократске институције, да се уништи Европска унија и НАТО, сматра Витмор.

Другим ријечима, у вријеме када САД као власник Интернета, врше неовлашћен надзор над глобалним умреженим грађанима, кршећи тиме њихова људска права – иста она која САД деценијама наводно бране “огњем и мачем“, у вријеме када чак и предсједник Трамп напада америчке мејнстрим медије да шире лажне вијести, на НАТО форуму у Црној Гори откривено је да у ствари све вријеме Русија води хибридни рат против свих земаља западног свијета ширећи по демократију више него убитачне дезинформације, али и корупцију, организовани криминал, сајбер нападе и сл.

Испада: ако би Русе некако могли екскомуницирати из онлајн сфере, на Западу би потекао мед и млијеко.

Да апсурд буде већи, оваква гранде открића не би имала смисла ако не би некако била повезана и са Босном и Херцеговином. Тако се на порталу Вијести.ба нашао наслов да Русија троши годишње тих 1.4 милијарде долара за дезинформисање, од чега је дио новца усмјерен и према БиХ. Као стручњак који потврђује ову тезу одабран је Дарко Бркан, члан тима онлајн платформе Раскринкавање.ба која прати, провјерава и оцјењује истинитост медијских садржаја.

Бркан тврди да је на сцени присутан глобални информацијски рат у којем актери као што је Русија, користе све што им је на располагању да усмјере мишљење јавности у правцу у којем желе.

На питање новинара да ли је БиХ подложна утицају руских медија, Бркан одговара потврдно додајући да је потпуно сувишно говорити о будућем јачању утицаја руских медија у БиХ јер је исти и тренутно значајан. Он то поткрепљује резултатима пројекта “Раскринкавање“, гдје је наводно забиљежено много случајева и примјера којису доказали медијске манипулације од стране медија повезаних са Русијом или медија под неком врстом руског утицаја.

На основу тога Бркан закључује да од оних 1,4 милијарде, дио новца завршава и у БиХ. При томе додаје да је БиХ чак и посебна у овом контексту, јер осим медија који су под директним руским утицајем, чак и неки државни медији, како каже, посебно у Републици Српској, преносе дезинформације које настају као плод руске пропаганде.

Овде је Бркан остао недоречен, јер би неко могао закључити да поред тога што Руси плаћају дезинформисање, испада да медији из Републике Српске то раде бесплатно, што опет доводи до закључка да Руси онда само плаћају бошњачке и хрватске медије за потребе дезиноформисања.

Немамо прецизан одговор на ову дилему. Ипак, оно што Дарко Бркан није напоменуо, јесте – да ли је пројекат “Раскринкавање“ идентификовао манипулацију јавности од стране западних медија, па да направимо неку компаративну анализу, нпр. колико има манипулације у медијима у власништву америчког ККР фонда, као што је телевизија Н1, па да то укрстимо са манипулацијом од стране руских медија.

Можда бисмо на основу тога имали нешто реалнију слику, али такве компарације су ипак изостале у Бркановом пројекту. Претпостављамо да разлог лежи у чињеници да пројекат “Раскринкавање“ финансирају управо америчка Национална задужбина за демократију – НЕД (Натионал Ендоwмент фор Демоцрацy – НЕД) као и Амбасада САД у БиХ, па нас не би чудило да управо из тог разлога фокус није на америчким и прозападним медијима на Балкану и њиховим потенцијалним манипулацијама и дезинформацијама.

Иначе, НЕД је у 2017. години финансирао и сљедеће медијске пројекте: “Подстицање професионалног медијског извјештавања“ за шта су издвојили 50.000 долара, а носилац пројекта је сарајевски “Савјет за штампу“; са 44.000 долара финансирали су пројекат “Развијање грађанског активизма путем онлајн медија“ чији је носилац “Омладински културни центар Абрашевић“ из Мостара; пројекат “Развијање објективног извјештавања о суђењима за ратне злочине“ финансирали су са 90.000 долара, а носилац је “Балканска истраживачка мрежа – БИРН“ у БиХ; затим у 2017. са 50.000 долара финансирали су пројекат “Развијање професионалног медијског извјештавања“ чији је носилац сарајевски “Центар за анализу медија и политике“ под чијим кровом се уређује онлајн платформа Анализирај.ба; затим са 48.000 долара финансирају и пројекат “Промовисање одговорности путем онлајн медија“ чији је носилац бањалучки “Центар за информативну деконтаминацију младих“, који су уједно власници портала 6yка.com; наредни медијски пројекат којег је финансирало НЕД зове се “Промовисање одговорности преко онлајн медија“ у износу од 38.500 долара, а носилац пројекта је “Центар за критичко мишљење“; пројекат под називом “Промовисање одговорности коришћењем нових технологија“ је такође медијски пројекат финансиран са 71.000 долара, а носилац је поново организација Дарка Бркана – “Зашто не“; такође – НЕД је у 2017. години финансирао и пројекат “Промоција грађанске партиципације путем телевизије“ са 40.000 долара чији је носилац сарајевска “Фондација за креативни развој“; и посљедњи медијски пројекат финансиран са 45.000 долара од стране ове фондације у прошлој години се зове “Промоција људских права посредством филма“ сарајевске организације 2Право људски“.

Све укупно америчка „Национална задужбина за демократију“ је у 2017. години издвојила 476.500 долара за пројекте у домену медија.

Колико НЕД издваја за медијске пројекте у 2018. години, још увијек није објављено. У сваком случају, као и раније, тешко је очекивати да ће наведене финансиране организације кроз своје пројекте критичку оштрицу усмјерити ка америчким и прозападним медијима, али да ће провлачити Русију и наводни руски медијски утицај кроз резултате својих добро плаћених пројеката, ван је сваке разумне сумње, што пракса и потврђује.

За ову причу важно је споменути и остале донаторе медијских пројеката у Босни и Херцеговини, који финансирањем пројеката за подстицање професионалног извјештавања у суштини отупљују потенцијалну критику на рачун западних и прозападно оријентисаних медија.

Тако је нпр. “Фонд отворено друштво“ у БиХ прошле године финансирао више медијских пројеката, и то: 15.000 долара издвојено је за пројекат “Документарци – од идеје до реализације“ чији је носилац “Вива Сарајево“; затим са 47.200 долара финансиран је пројекат “Лајк није довољан“ а носилац је бањалучки “Центар за информативну деконтаминацију младих – Бука“; затим већ споменути пројекат Анализирај.ба сарајевског “Центра за анализу медија и политике“ којег финансира и НЕД, од Фонда отвореног друштва је добио прошле године додатних 20.000 долара; такође пројекат под називом “Школегијум.ба“ чији је носилац сам донатор “Фонд отвореног друштва“ још од 2011. године, представља онлајн платформу за критичку анализу образовних политика и пракси у БиХ борећи се против индоктринације у курикулумима, уџбеницима и самој пракси, а за овај пројекат је издвојено у 2017. години 145.000 долара; затим сарајевски “Центар за истраживачко новинарство“ добио је 64.510 долара за пројекат “Истраживачке приче о јавним набавкама“.

Укупно, “Фонд отвреног друштва“ у БиХ финансирао је прошле године пројекте у домену медија са износом 291.710 долара. Такође немамо информацију колико је наведени фонд издвојио финансијских средстава у 2018. години.

Без обзира што су наведени износи прилично велики за наше услове, ове организације не представљају највеће донаторе у овом домену.

Дефинитивно највећи финансијер медијских пројеката у БиХ је Америчка агенција за међународни развој – УСАИД (УСАИД). За ову причу важно је истаћи три пројекта које ова агенција тренутно имплементира.

Први и најмањи је “Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва у БиХ“ (АЦЦОУНТ) која представља мрежу невладиних организација, институција и појединаца повезаних у заједничку борбу против корупције. УСАИД овај четворогодишњи пројекат финансира са 3.35 милиона долара, а носилац овог пројекта је сарајевска организација “Центар за развој медија и анализе“ под чијим кровом се уређује и онлајн магазин Журнал.ба.

За потребе овог текста направили смо једноставну ад хоц анализу објављених текстова из овог пројекта, који на свом крају завршавају са латиничним идентификатором: “Текст је произведен у оквиру медијског поол–а Мреже АЦЦОУНТ (Антикорупцијска мрежа организација цивилног друштва)“ и које смо у претраживачу Гугл ограничили на протеклу годину дана. Претраживач нам је понудио укупно 31 ауторски текст објављен у посљедњих годину даназа потребе овог пројекта.

Оно што је интересантно, од укупног броја објављених текстова, њих 24 третирају Републику Српску, а само један текст описује наводни руски утицај. Из овог се може закључити или да 77% свих проблема у БиХ лежи у РС, што је пропорционално обрађено и укупном броју текстова посљедњих 12 мјесеци или су портали и новинари из Републике Српске (иначе аутори ова 24 текста) највише мотивисани да пишу за овај УСАИД пројекат, много више него њихове колеге из ФБиХ.

Наредни нешто већи и петогодишњи медијски пројекат УСАИД-а се зове “Програм оснаживања независних медија – ИМЕП“ чији је носилац “Центар за промоцију цивилног друштва“ из Сарајева заједно са “Отвореном мрежом“, а вриједност пројекта је 5 милиона долара.

Циљ овог програма је да се повећа одрживост и независнот медија и новинара, те слобода изражавања у БиХ посебно кроз подршку и промоцију независних медијских гласова у БиХ као грађана-новинара.

Почетком априла из овог програма додјељено је 620.000 долара за 23 медијска пројекта, а новац су добили: сарајевски ТВ1, портал Радиосарајево.ба, сарајевски онлајн магазин “Старт БиХ“, портали Импулспортал.нет из Бањалуке, сарајевска Авангарда.ба, бањалучки портал Бука, затим већ споменути Анализирај.ба и Журнал.инфо. Такође пет њихових партнерских пројеката је такође добило грантове из овог УСАИД програма: удружење “Зашто.не“ и Осолобођење; затим “Центар за грађанску сурадњу“ и портал Журнал.инфо; “Медиацентар“, “Центар за истраживачко новинарство“ и портал Бљесак.инфо; Транспаренси БиХ и портал Цапитал.ба; “Центар за слободно новинарство“ и магазин Фактор.

Поред ових додјељених 620.000 долара, медији у БиХ могу очекивати до 2021. године још 2.380.000 долара из овог пројекта за појачавање њихове независности и критичког мишљења, посебно према Републици Српској и руском утицају у БиХ.

Посљедњи и највећи медијски пројекат УСАИД–а се зове “Програм за помоћ медијима на Балкану“ чији је фокус на развоју онлајн медија у БиХ, Македонији, Црној Гори, Србији и Косову. Пројекат ће трајати три године и укупно ће бити уложено 7 милиона долара путем америчких организација “ФХИ 360″ и “Internews“.

Приликом представљања овог програма у Сарајеву, амбасадорица Кормак је навела да су слободни медији темељ демократије, а у региону медији су под притиском “разних извора“ (наравно, није нам открила који су то извори). Из тог разлога се покреће овај велики УСАИД програм који је усмјерен на подршку независним медијима и истраживачком новинарству. Том приликом Кормакова је изјавила да они лично желе да помогну истраживачком новинарству у регији, а на нама је да закључимо шта амбасадорица вреднује као квалитетне текстове за које не жали новца.

Примјер текстова у пројекту „ACCOUNT“ у којем је Република Српска дефинитивно основна мета, показује нам и стање у медијима који се финансирају из ових америчких пројеката, али и ниво професионализма новинара који пишу на ову тему и бивају плаћени управо због досегнутог нивоа.

На крају важно је примјетити и сљедеће. Текст смо почели причом како Руси улажу огроман новац у глобално дезинформисање који се чак прелива и на територију БиХ, а завршавамо са милионским медијским пројектима америчких фондација.

На сајту амбасаде Руске Федерације у БиХ нисмо могли да пронађемо податак да ова амбасада директно или индиректно преко својих организација и фондова, финансира сличне пројекте.

Закључак се сам намеће: да руски медијски утицај скоро да и не постоји, а обим новца који се слијева из САД-а на Балкан, а самим тим и у БиХ, за различите медијске пројекте, је у потпуности неупоредив. Коначно, немамо нити један примјер из Русије који би био еквивалент америчком улагању у медијску сферу на Балкану путем ККР фонда, које се мјери стотинама милиона долара.