Враћа ли се Турска великим корацима на Балкан – пред очима Европске уније

© Sputnik / Kirill Zykov

Турска је врло паметно искористила простор да окупи земље Балкана док се нико њима не бави, а све под плаштом европских интеграција, јер је и сама недавно поново покренула питање свог учешћа у евроинтеграцијама, објашњава Александар Ђекић.

У Истанбулу се одржао први састанак Балканске мировне платформе, а циљ скупа је, наводно, да се унапреди међусобно поверење и сарадња међу земљама региона. Платформи на позив шефа турске дипломатије Хакана Фидана, допутовале су његове колеге из пет земаља региона, као и представник привремених институција у Приштини, како би разговарали о путевима мира и сарадње.

Лукав план

Магистар права Александар Ђекић и стручњак за Блиски исток каже да званична Анкара користи празан простор који су оставили и Европска унија и Америка и Русија јер тренутно нико од њих не може да се бави нама.

„Турска има тај фронт на Блиском истоку и тај други фронт Кавказу где је питање када ће се и шта тачно десити. Из тог разлога некако желе да на овој нашој страни задрже „мирно двориште“ да не би и овде искочио неки проблем. А с обзиром да су ове наше државе занемарене од стране ЕУ желе да их окупе на неким другим основама. Турска не жели да се супротстави ЕУ, није им такав оквир, већ да покаже кроз ову конференцију да сарађује са Балканом како би сви заједно ушли у те европске интеграције,“ објашњава Ђекић.

Наш саговорник каже да Турска све ово ради на доста паметан начин, јер су овоме пришли не као патрони, већ као сарадници.

Уболи тачку

„Имају ту поруку коју они шаљу да балкански народи и балканске државе треба да решавају питања на Балкану. Дакле, не да им се неко меша већ да они сами решавају проблеме, да мора да постоји инклузивност и што јача економска сарадња међу свим актерима, али при том ни на који начин не покушавају да истисну Европљане у смислу дијалога Београда и Приштине. Али ни друге западно-балканске концепте који и даље постоје. С друге стране, бар према мом мишљењу, они преко овог формата врше мало притисак и на ЕУ да се и Турској отворе фондови за инфраструктуру, енергетику и зато су недавно поново покренули питање да поново учествују у европским интеграцијама као најстарији европски интегратор икад,“ напомиње Ђекић.

На питање, можемо ли ми веровати Турској у њихове добре намере с обзиром да после Америке имају највећи војни контингент на КиМ, а није тајна да подржавају Босну и Херцеговину односно Бошњаке, Ђекић одговара:

„Мислим да је незахвално причати о поверењу у политици, али верујем да им је тренутни интерес да овај регион буде миран. Не треба им да и на трећем фронту имају неку врсту сукоба где би они морали да интервенишу. Али, наравно, уколико би дошло до неког озбиљног проблема они би се приклонили својим савезницима. Али, мислим да не желе овде проблеме и сукобе. Више желе дипломатску офанзиву и меку економску моћ, него сукоб који би и њима нашкодио,“ верује он.

Зна се ко су савезници

Он подсећа да су односи на српско- турској релацији отоплили уназад годинама пре свега у економској сарадњи, али да наравно не треба да се заваравамо јер су њихови главни савезници овде Бошњаци, па после њих Албанци на КиМ.

Уједно, је и мишљења да се ЕУ неће осећати угрожено због ових напора Турске јер је све упаковано тако да се све ради зарад уласка у ЕУ. Овакве скупове Турска планира да одржава на сваких шест месеци, а у неком тренутку ће представници балканских држава бити и председници држава што ће све подићи на виши ниво, и тада можемо очекивати да се некоме у ЕУ попале лампице.

На састанку је присуствовао и министар спољних послова Србије Марко Ђурић који је изјавио да Србија сматра да је свака прилика за разговор о унапређењу сарадње у региону драгоцена, посебно када такве иницијативе долазе од самих балканских држава.