
Од једног свог познаника, помног аналитичара медијске србофобије, добио сам електронску пошту.
Ево шта он пише:“Новинар и политички активиста Неџад Латић објавио је на телевизијском каналу „FACE TV“ ко је финансирао посљедњи противсрпски пројекат, филм „Сарајево сафари“: био је то Хасан Ченгић.
https://www.youtube.com/watch?v=pj-I-kPQoFs
Имам Хасан Ченгић, најмлађи мозак Младих муслимана, који је већ у младости сарађивао са иранским и суданским предсједницима и низом других водећих свјетских исламиста. Био је оснивач муслиманске Странке демократске акције, оснивач и вођа паравојне Патриотске лиге (заметка муслиманске војске БиХ). Током рата је дјеловао као главни прикупљач средстава и набављач оружја за муслиманску страну, обезбиједивши неколико милијарди долара, као и долазак 1500 припадника Иранске револуционарне гарде (Чувара исламске револуције) и неколико хиљада муџахедина из свих исламских земаља који су се читав рат борили на бошњачкој страни починивши најсуровије злочине. Истакао се и као кључна личност Службе за добротворну помоћ трећем свијету (Third World Relief Agency) – главне установе Муслиманског братства за обуку и наоружавање исламских терориста-ратника широм свијета. Обављао је дужности министра одбране, а потом и министра за избјеглице ФБиХ. Сива је еминенција Исламске заједнице БиХ, покретач канала Ал Џазира Балканс, суоснивач банке BBI, поглавар тзв. Малезијског клана, најважнији нафташ БиХ, сувласник неколико ланаца бензинских станица. Болест га је придружила пророку Мухамеду 2021, тако да је филм био један од његових посљедњих злочина над Србима.
Продуцент филма „Сарајево сафари“ је Франци Зајц (на слици у униформи муслиманске војске), који је био задужен за извођење пројекта као опробани кадар из ратних дана, када је са истим (тада врло младим) помоћником, редитељем Мираном Зупаничем, снимио велики број документараца о рату, увијек усмјерених против Срба, а плаћених новцем од оружја које је ишло преко Словеније.
У „Сарајевском сафарију“ су „свједоци“: Словенац који каже да је радио као амерички обавјештајац, али да су га Срби пуштали односно чак и позивали да гледа како странци за новац убијају цивиле, те да им се и он бесплатно придружи у убијању; и муслимански обавјештајац, учесник рата. Први каже да су странци за то скупо плаћали и да су им давали оружје на лицу мјеста да убијају, а други да је то било за багателу и да су долазили са својим оружјем. Хм.
Иако се за ово тобоже знало све вријеме, информација је објављена тек 27 година касније, када је Запад одлучио да укине Републику Српску. Филм је финансирао главни финансијер муслиманских ратних снага, а направила га је иста словеначка екипа која је за вријеме рата снимала истоврсне противсрпске филмове.
https://365.rtvslo.si/arhiv/dokumentarci-kulturno-umetniski/174490825
Ово је документарац РТВ Словеније посвећен Францију Зајцу, из којег сам узео фотографију њега у муслиманској униформи, а у којем весело прича о могућностима које су се уз рат у Босни отвориле за снимање „низа документараца“ и како је тада врбовао младог и неискусног Зупанича да му то све снима.“
Тако ми је писао мој познаник.
УМЕСТО КОМЕНТАРА
Нека нико не мисли да браним злочин и злочинце.
Пре свега, ја не сумњам да су се у рату у Босни и Херцеговини дешавале страхотне ствари. И не сумњам да су европски богаташи – крволоци били спремни на свакојаке злочине. У Босни и Херцеговини свашта се збивало.
„Наша борба“ (28. мај 1996) донела је вест о Савијеру Готјеу, новинару „Фигаора“, убијеном 19. маја исте године. Готје је открио да се италијанска мафија бавила кријумчарењем људских органа из ратом захваћене БиХ на Запад, и то преко једне тршћанске болнице. Људи су убијани у рату (заробљеници, жене, деца), да би њихови органи стигли богатим чудовиштима којима је било потребно „освежење“ посусталих телесина. Готје је чак разговарао са једним од убица. Он каже: „Питао сам га да ли су попут свиња убијали људе којима су потом извлачили органе. Са потпуним презиром и цинизмом ми је одговорио да су их тукли до смрти, штаповима – мушкарце, жене и децу, како не би изгубили ни кап крви“… Због свега што је знао, а пре него што је објавио коначне податке, Готје је убијен…
Тврдим, овде и сада: све наводе везане за причу о „сарајевском сафарију“ треба проверити. Али, наравно, на уму треба имати и делатност Хасана Ченгића, крајње заинтересованог за укидање Републике Српске, и његов пајтоса из Словеније, Франција Зајца.
Тек толико да се зна.

ХАСАН ЧЕНГИЋ

ФРАНЦИ ЗАЈЦ