Владика Сергије: Олуја над Крајином!

Тешко је данас бити Србин, са болом се сјећати оних дана од прије двадесет и четири године, када је започео наш национални погром. Још је теже гледати како се жртве проглашавају кривцима, а кривци, без суда и осуде, прослављају свој крвави пир.

Избјегличке колоне, чије слике још увијек живе у нашем памћењу, довијека ће нас опомињати наших изгубљених завичаја, од Равних Котара, преко Книна и Грахова, од Грахова и Гламоча, па све до Дрвара, Петровца, Кључа и Санског Моста…

Оставили су нам сљедбеници Новог свјетског поретка спаљена огњишта, оскрнављене храмове, порушене гробове предака. Оставили су нам пустош и згаришта тамо гдје смо вијековима трајали, чувајући своје име и презиме, своју вјеру и језик, своју традицију и обичаје.

Желећи да нас искоријене из наше прапостојбине, душмани су окрвавили руке, исписујући сопственим злом најсрамније странице сопствене историје. Да би оставили траг о себи, исписивали су нашом крвљу тестамент својим насљедницима у злочину, завјештавајући им наша огњишта, наше светиње, али и нашу прошлост.

Ипак, остало нас је бар толико да свједочимо о себи, о минулом болу, али и будућем васкрсењу, које ће, вјерујемо, ускоро доћи. Точак историје се окреће брже но никад, а свједоци смо да царства долазе и пролазе, само је наша вјера у Васкрслог Христа једина константа која нас окупља кроз вијекове. Зато ћемо опстати, тамо гдје су нас покушали истријебити; зато ћемо трајати, тамо гдје су нам огњишта спалили; зато ћемо пјевати, тамо гдје смо до јуче плакали; зато ћемо живи бити, тамо гдје смо клани и убијани.

Милост Божија васкрснуће нашу Крајину из гробова њених мученика. Устаће поново она давно заспала снага коју су нам преци оставили, а траг нашег постојања засијаће јаче но икад, да обасја све наше животне путеве, али и странпутице оних који су нас гонили.

Зато, будимо достојанствени! Сјећајући се Олује, тугујмо с вјером, плачимо с надом, молимо се вјерујући, а Господ ће нам дометнути снагу како бисмо обновили живот тамо гдје га је одувијек било.

Зато ће Крајина поново васкрснути, будећи се из дријемежи злочином успаваних година, а ми ћемо бити свједоци њеног Васкрсења, које је, вјерујем, ближе но икад! Јер, изгубљено је само оно чега се сами одрекнемо!