Више НЕМА НАЗАД: Мило на првој линији новог „хладног рата“ против Русије и Србије

ИСКРА на Фејсбуку

Фото Танјуг

Последњим порукама председник Црне Горе Мило Ђукановић истурио се на прву хладноратовску линију, пре свега против Русије и Србије

Последњим порукама председник Црне Горе Мило Ђукановић истурио се на прву хладноратовску линију, пре свега против Русије и Србије, а за рачун једне политичке струје унутар САД.

Иако је на власти безмало три деценије, црногорски председник Мило Ђукановић је пре неколико дана одлучио да обележи двогодишњицу преузимања председничке функције. Његов разговор са медијима звучао је, каже аналитичар Ђорђе Вукадиновић, као да је одржан за време Хладног рата.

У разговору са медијима поводом двогодишњице преузимања председничке дужности, црногорски председник Мило Ђукановић, осим што је отворено и грубо напао Митрополију црногорско-приморску, изложио је и политички програм којим је покушао да трасира пут Црне Горе у будућности.

Кључна Ђукановићева порука је да Црну Гору види као део евроатлантске заједнице, а НАТО и ЕУ, не одвајајући их у вредносном смислу, као гаранте стабилности на Балкану.

МИЛО НА ПРВОЈ ЛИНИЈИ ХЛАДНОРАТОВСКЕ ПОЛИТИКЕ

Ако изузмемо поруку Српској православној цркви, основна Ђукановићева порука је та што он Црну Гору сада недвосмислено ставља на евроатлантски колосек, што јесте детерминанта последње фазе његове каријере, каже Вукадиновић.

„Он је, уз бившег грузијског председника Михаила Сакашвилија и уз неке лидере балтичких република најекспониранији представник обновљене хладноратовске реторике и политике у служби САД. То је сада више него јасно“, објашњава он.

Наш саговорник Ђукановићеву беседу о ЕУ оцењује као „више ритуалну“.

„Све оно што је раније говорио, у шта је веровао и у шта се заклињао, отишло је у други план. Чак и национални и државни интереси Црне Горе само су инструмент једног недвосмисленог и безрезервног стављања у службу те обновљене хладноратовске реторике и хладноратовских интереса, чак не можемо да кажемо САД, него једне струје унутар САД“, каже Вукадиновић.

Након онога што је изрекао, чак и за таквог мајстора уметности прелетања и промене политике, према Вукадиновићевом мишљењу, нема назад.

„За једну малу земљу, каква год она била, а камоли тако нестабилна као што је Црна Гора, опасно је када се свесно, у мери у којој може да бира, њени лидери стану на прву борбену линију, као што је Ђукановић урадио са Црном Гором. Његове изјаве према Србији, али не само према Србији, већ и према Русији, и то не први пут су, благо речено, недипломатске, заправо непријатељске, агресивне“, каже Вукадиновић.

ЗАШТО МИЛУ ПРОТИВНИК МОРА ДА БУДЕ РУСИЈА

Црногорски председник, не само да се ставио на једну страну у обновљеном геополитичком сукобу, већ је постао заступник само једне линије унутар стране коју је одабрао – дубоке државе, која ради на продубљивању сукоба САД са Москвом, додаје он.

За лидера и земљу које крену таквим путем, према речима нашег саговорника, нема велике среће. Ако се изузму иронија и неистинитост Ђукановићевих оптужби, у свему постоји смисао – када се већ нашао тамо где се нашао, он мора да се представи као жртва, не би ли придобио симпатије оних који воде америчку политику, а нису на истој линији са Ђукановићевим менторима.

Због тога мора да се представља већом жртвом него што јесте; због тога му Србија није довољно велики противник, већ то мора да буде најмање Русија, сматра Вукадиновић.

„Он се нада да ће, продубљујући хладноратовску реторику и истурајући себе као жртву наводног руског продора на Балкан, успети да центри моћи у Вашингтону игноришу и пређу преко чињеница које они боље знају него ми и пружити му, макар и невољну подршку, као приљежном борцу против великосрпске и великоруске експанзије“, закључује он.

rs.sputniknews.com

1 коментар

  1. Dunga каже:

    Milo Djukanovic je ucenjen covek. Ko je letovao u Crnoj Gori devedesetih, mogao je golim okom videti Italijane (na stotine njih) kako brzim gliserima svercuju cigarete preko Jadrana.
    Bili su podeljeni u tri organizovane grupe i svaka je svercovala za sebe. Sicilijanci, Kalabrezi i Napolitanci. Izmedju sebe nisu cak ni komunicirali, cak sta vise, bili su neprijateljski raspolozeni jedni prema drugima.
    Sicilijanci nisu pricali niti se druzili ni sa kim, Napolitanci tu i tamo, dok su Kalabrezi pili s nama (Srbima i Crnogorcima) esspresso po kaficima svaki dan i bili dosta druzeljubivi.
    Osim cigareta, svercovali su se i ljudi, ali i rasni psi i macke, koji su u Italiji bili desetak puta skuplji nego kod nas.
    Svercom samo jednog psa, mogla se zaraditi tadasnja mesecna plata, pa i vise.
    To je trajalo mesecima.
    Kada ja to znam, a ja sam bezimeni i beznacajni pojedinac, koji je letovao u CG, sta mislite kakve podatke tek ima talijansko pravosudje?
    Da ne bi isao na robiju, Milo pristaje na sve (vec godinama) sto od njega traze oni koji su ga i pustili da svercuje, ne bi li ga posle ucenjivali.
    Slican model se primenjuje i kod drugih balkanskih politicara. Za svakog ima dosije, koji ce se izvuci kada im vise takvi ne budu trebali.
    Dotle ce bud-zasto da rasprodaju drzavne i nacionalne interese i bogatstva.

Оставите одговор на Dunga Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.