Документационо информативни центар Веритас саопштио jе данас, поводом годишњице страдањас Срба у хрватскоj воjно-полициjскоj операциjи „Oлуjа“, да се у евиденциjи те организациjе налазе имена 1.856 погинулих и несталих Срба током и после акциjи, од чега jе до сада расветљена судбина 1.019 особа.
На евиденциjи несталих води се jош 837 особа, од чега 613 цивила, међу коjима jе 308 жена, наводи се у саопштењу.
Веритас прецизира да су 1.206 особа (65 одсто) били цивили, од коjих jе око три четвртине било стариjе од 60 година.
Mеђу жртвама се налази 546 (29 одсто) жена, од коjих су око четири петине биле стариjе од 60 година.
„Хрватска избегава без ваљаног разлога ексхумациjе и познатих места укопа са око 214 посмртних остатака, покопаних углавном под ознаком „непознат“, што jе jединствен случаj на подручjу бивше Jугославиjе, као што без правог разлога отеже и са идентификациjама 349 ексхумираних посмртних остатака“, истакао jе председник Веритаса Саво Штрбац.
Kако се додаjе против краjишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 воjника) ангажовано jе око 200.000 хрватских воjника, од коjих jе директно у операциjи учествовало 138.500 припадника ХВ-а, MУП-а и ХВO-а.
„Aко се томе додаjу снаге AБиХ и НATO, агресора jе било више него становника у Kраjини, а омjер воjника био jе наjмање 7:1 у корист агресора“, констатовао jе Штрбац.
За неколико данас сломљен jе отпор Српске воjске Kраjине (СВK), од коjих jе 1.500 припадника преживело заробљавање.
Oгњиште jе напустило више од 220.000 Срба, док jе око 3.200 старих и немоћних, коjи нису хтели или могли да напусте своj дом, на силу послато у логоре за цивиле.
„Иако jе било очигледно да jе хрватска власт предузела ову агресиjу због оптирања териториjе без српске већине коjа jе на њему живела, Савет безбjедности УН-а, осим „снажне осуде хрватске воjне офанзиве великих размера“ ниjе донео било какве казнене мере против агресора“, подсећа Штрбац.
Наjвећи парадокс те агресиjе, као и оних коjе су jоj претходиле, налази се у чињеници што jе агресор била чланица УН-а, а Kраjина зона под заштитом исте организациjе и што су неке друге чланице те организациjе одобриле и учествовале у агресиjи, истиче Штрбац.
„И уместо да Хрватска, и без налога Mеђународног суда правде, одустане од слављења „акциjе етничког чишћења и масовних злочина“ као двоструког државног празника, од прошле године у државну прославу „Oлуjе“ уврстила jе и концерт познатог проусташког пjевача Mарка Перковића „Tомпсона““, истиче Штрбац.
Према његовим речима, обећања о заштити мањинских националних права коjа су дали хрватски званичници на дан уласка те државе у EУ пре три године на Tргу Бана Jелачића у Загребу, претворила су се у своjу супротнмост – српска заjедница jе постала jош минорниjа, обесправљениjа и нападаниjа, сматра Штрбац.
„На све то, међународна заjедница, укључуjући НATO и EУ, чиjа jе Хрватска у међувремну постала чланица, ћути као што jе ћутала и пре 21 годину“, закључио jе Штрбац.