Велики петак: Најтужнији дан за хришћане, када је Христос разапет на крсту

За православне вернике данас је најтужнији дан у години, али и увод и припрема за највећи хришћански празник Ускрс.

Христос, ухапшен претходне ноћи, изведен је пред јеврејске првосвештенике на суђење због оптужби да проповеда учење за које су тврдили да је у супротности са верским принципима и законима јудаизма.

Већи број лажних сведока, које су првосвештеници довели, наводили су, између осталог, да Исусови говори о Царству небеском представљају његову намеру да се прогласи за јеврејског цара који ће их ослободити од римског ропства.

То је искористио првосвештеник Кајафа и одлучио да Христа преда римском намеснику Јудеје – Понтију Пилату, како би га он осудио због побуне против Рима, што се кажњавало смрћу.

Пилат је Христа предао у руке јеврејском краљу Ироду, који га је вратио назад римском намеснику.

На Пилатова питања и тврдње Исус је ћутао или одговарао само са: „Ти кажеш“, рекавши му у једном моменту да „Његово царство није од овог света“.

Видевши да нема елемената за осуду, римски намесник послужио се обичајем да за време Пасхе буде помилован један осуђеник, те је окупљени народ упитао да ли жели слободу за Христа или Вараву.

Окупљени народ затражио је слободу за Вараву, а осуду за Христа, речима: „Крв његова на нас и нашу децу“.

Пилат је тако и одлучио, рекавши: „Осудили сте невиног“. Након тога је приступио ритуалном прању руку. Отуда потиче израз „прање руку“ у значењу скидање одговорности са себе.

Осуђеног Христа војници су бичевали, ставили му на главу трнов венац и терали га да до брда Голгота носи крст, на којем је разапет.

Распетог Христа војници су проболи копљем између ребара, ставили му на уста сунђер натопљен сирћетом, а изнад главе плочу са натписом на хебрејском, грчком и латинском језику: „Исус Назарећанин, цар јудејски“. За то вријеме Исус је молио Бога да им опрости, ријечима: „Опрости им, Боже, јер не знају шта чине“.

Света јеванђеља наводе да је Христос у „девети час дана“, односно у три часа после подне испустио душу.

У моменту Христове смрти небо се потпуно помрачило, настала невиђена олуја, гробови су се отворили, а стена на коју је стављен крст пукла је по неприродној линији.

Мртвог Христа скинули су са крста, умотали у погребно платно, сахранили у гробницу, на чији улаз је постављена велика камена плоча, а пред гробом су стражарили легионари.

Христова жртва и његова смрт на крсту је ради спирања греха целог људског рода и претходила највећем догађају – Васкрсу – којим је Богочовек победио смрт, као последицу греха.

Пошто је Велики петак најтужнији дан у години, на тај дан звона не звоне, већ се служба означава клепеталима, ударцима дрвеним батовима у дрвену плочу. Тог дана се служи служба – која се зове Царски часови, а увече се чита статија са изношењем плаштанице, опходом око храма и полагањем плаштанице – платна које симболизује страдалог Христа.

Плаштаница се ставља на посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб.

Православни тог дана строго посте, проводећи га само на сувом хлебу и води, а многи тог дана и „једнониче“ – цео дан ништа не једу нити пију већ тек увече узму мало хлеба и воде.
Зашто се фарбају јаја за Васкрс

У већини крајева Србије на Велики петак се фарбају јаја.

Фарбање јаја за Ускрс спада у најстарије хришћанске обичаје и симболизује дан када је Марија Магдалена дошла у Рим да приповеда јеванђеље. Стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донела корпу јаја.

Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било као када би бела јаја у корпи променила боју.

Марија Магдалена је на то рекла: „Христос васкрсе“ и сва јаја у корпи су постала црвена.

Црвена боја је симбол радости и васкрсења, а прво црвено јаје се чува до наредног Васкрса као „чуваркућа“, заштитник породице.

Према другој легенди, становници Јерусалима су се ругали хришћанима да Христос није васкрсао, јер је то немогуће, као што није могуће да кокошке снесу црвена јаја.

Следеће године, на дан Ускрса, све кокошке у Јерусалиму су снеле црвена јаја.