„Велика банда“ из САД смирила би Балкан у два потеза: Уместо тога, шаљу страшну антисрпску поруку

Узрок свих проблема на Балкану нису „мале банде“, како је помоћник америчког државног секретара Џејмс О’Брајан назвао Србе на северу КиМ и у Републици Српској. Проблем је велика банда која од агресије НАТО спроводи политику силе над српским народом и то јој је једино мерило.А све би средили у два потеза – поштовањем Дејтона и Резолуције 1244.
Овако некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић коментарише скандалозну изјаву помоћника америчког државног секретара за европска и евроазијска питања Џејмса О’Брајана, који највеће безбедносне проблеме на Балкану види у Републици Српској и на северу Косова и Метохије. Амерички званичник сматра и да је наоружавање тзв. косовских безбедносних снага новим наоружањем легитимна ствар.

Срби су за О’Брајана „мале банде“
У интервјуу за српске медије, О’Брајан је изјавио да ризик на Балкану представљају локалне битке које прерастају у политички конфликт и утичу на цео регион.
Према његовим речима, примарни ризици су север Косова и Метохије и наводна претња отцепљења једног дела БиХ.
„Кфор, али и Еуфор у БиХ су ту да спрече мале локалне банде“, рекао је О’Брајан.
На питање зашто САД подржавају транзицију тзв. КБС на стандарде НАТО и због чега је Приштини дозвољено да набавља дронове, када по резолуцији Савета безбедности УН 1244 једина оружана снага која сме да делује на Косову и Метохији јесте Кфор, О’Брајан је рекао да је резолуција 1244 успоставила процес за разговор о будућности Косова.
„Тај процес је довео до независности Косова. Косово има право да брани своју територију без угрожавања суседа. У целини то је корак напред ка стабилности у региону и за то ће имати подршку САД“, навео је Американац.

САД су главни подстрекач свих невоља
Према Јовановићевим речима, Америка се у случају Србије прогласила Богом, а О’Брајан само говори оно што је срж америчке политике према нашем региону.
„Они негирају све друге основе за регулисање питања на Балкану и промовишу само своје резултате који су последица употребе физичке и политичке силе. И то је политика коју непрекидно спроводе“, наводи наш саговорник.
О’Брајан указује на наводну опасност у Републици Српској, а не у чињеници да је Америка охрабрила систематско дезавуисање Дејтонског споразума; што се севера Косова и Метохије тиче, и ту је проблем америчка политика, која је прво насилно одвојила јужну српску покрајину од своје матице, да би потом злоупотребила старатељство УН над њом и издиктирала наводно решење својом политичком вољом, додаје он.

„Према томе, они су проузроковали све невоље које постоје на Косову и Метохији, као и у БиХ покушавају да то релативизују, чак превазиђеним сматрају кључне документе УН. Рецимо, Резолуција 1244 је императивни документ Савета безбедности, јер је усвојен под Главом 7, што значи под претњом употребе силе у случају да се не спроводе сви чланови резолуције. Они уопште нису спроведени у односу на Србе и на право Србије на суверенитет и територијални интегритет које гарантује та резолуција“, истиче Јовановић.
Кривац је само један

Међутим, САД Резолуцију 1244 сматрају краткорочним документом, који је замењен такозваним политичким дијалогом, који је Вашингтон подржавао само да би Косово и Метохија постало независна држава. Слично је и у БиХ, јер узрок проблема није Република Српска, већ непоштовање и демонтирање Дејтонског споразума од стране Бошњака уз директну подршку САД.
„Сада се кривица пребацује на другу страну, а зна се ко је кривац – само је један. И када би он престао са таквом политиком једностраног мешања и кршења међународног права и у случају Дејтонског споразума, и у случају Резолуције 1244 тада би се ствари кретале у добром правцу, не би било проблема“, сматра Јовановић.

Вашингтон би, ако би хтео, могао да исправи све грешке, да се врати поштовању Дејтонског споразума и да сторнирају признање косовске независности. Уместо тога имамо затегнутост и угрожавање мира у региону. Али њих не производе Срби, већ Вашингтон и његови експоненти на Балкану, бошњачки политичари и албански екстремисти, закључује Јовановић.