Да ли Косово и Албаније играју „ћораве баке“ са Европском унијом када је реч о уједињењу, или је уједињење већ увелико почело?

Дан заставе, национални празник Албаније који се од ове године прославља и на Косову као државни празник, обележен је у читавом албанском корпусу у овом делу Европе и Балкана. Као и досад, уз национална обележја државе Албаније и уз уобичајену причу о уједињењу Албанаца. Додуше, Тирана и Приштина су и овога пута, низом споразума, то уједињење и додатно поткрепиле.

Из Европске уније се о томе, опет као и досад, није чуо ниједан глас протеста, а утисак је да ће у тренутку када овај регион да дође на бриселски ред, у „европску породицу“ ући — велика Албанија. Бар се та опција све више разматра у албанским политичким и интелектуалним круговима.

Реџеп Ћосја, албански академик, изјавио је да уједињење Косова и Албаније треба да буде следећи циљ Албанаца, тврдећи да његово остварење неће бити могуће уласком у Европску унију. Зато, мора што пре.

Са овом тезом не слаже се косовски политички аналитичар Неџмедин Спахију, који каже да је све ово само игра Тиране и Приштине како би пред својом јавношћу сакриле своје неуспехе.

„Договор који су потписали је празан договор који ништа не значи, ни за грађане у Приштини ни у Тирани, и то је само један покушај да замагле очи грађанима и у Албанији и на Косову“, убеђен је Спахију.

Он не мисли да ово има било какве везе са ЕУ, и убеђен је да никаквог уједињења неће бити, а као једини проблем који би могао да засмета ЕУ наводи нерад и једне и друге владе.

Потпуно друго виђење има његов сународник Бајрус Морина, главни и одговорни уредник „Ботапреса“, који нема никакву дилему да би спајање албанског корпуса имало и те како користи, и то не само за Албанце.

Он ово износи као свој личи став, а додаје да то можда није и општи став његових сународника. Морина тврди да се косовски вилајет некада простирао чак до Ниша, као и да је 1914, на конференцији на којој су били и Срби, гласано да се после рата Косово припоји Албанији, али, како каже, до тога није дошло јер је КПЈ насилно анектирала Косово. Од тада па надаље, све што се дешавало на Косову, по његовом мишљењу, само су разлози више да Косово не само буде независна држава, већ и да буде уједињено са Албанијом.

„Било би боље не само за Албанце, већ и за регију, Балкан и за Европу, да се напишу нове границе држава, јер је апсурдно имати Албанце отцепљење на пет-шест држава који се никада неће помирити са чињеницом да су одвојени. Значи Европа, Балкан и регион увек ће бити под притиском Албанаца да се уједине. Па зашто ми сада не бисмо завршили ту ствар“, пита Морина.

Он каже да ће уласком у Европу дефакто доћи до уједињења. Ако Албанија уђе прва, Косову ће бити лакше свакако, јер ће имати свог представника тамо.

„Уједињење Косова и Албаније пре уласка у ЕУ олакшало би посао Европи. Значи Европа би се бавила једном државом, и одједном би завршила посао. А ако то буде рађено са Албанијом посебно, па после низ година са Косовом, онда су то два посла, и на крају ће опет добити један народ“, објашњава Морина.

Александар Стојановић, политички аналитичар са Косова, напомиње да се уједињење већ дешава, и да је извесно да Косово и Албанија чине све како би спремни и заједно дочекали улазак у ЕУ.

„Они практично то уједињење већ спроводе у дело. Повезују се безбедносни аспекти, њихове полиције заједно раде, школски програм иде ка унификацији, инфраструктура је готово спојена, тако да обе политичке елите свакодневно раде на увезивању територија, људи и простора кроз разноразне активности. Без обзира на то што Брисел не подржава никакво уједињење, на терену се оно дефакто спроводи“, каже Стојановић.

Оно чега се Стојановић прибојава јесте чињеница да се у том уједињењу не спомиње нико други него Албанци, и подсећа да Срби у Албанији морају да се боре за свој културни идентитет.

„Хтели ми да то признамо или не, Албанци са Косoва и из Албаније, али и из Македоније, прилично координирано спроводе активности у циљу увезивања простора и људи“, каже Стојановић.