ВЕЛИЧАНСТВЕНА КРСТОВДАНСКА ЛИТИЈА У НИКШИЋУ – ДЕСЕТИНЕ ХИЉАДА У МОЛИТВЕНОМ ХОДУ: Слобода која се не да везати!

Чувајмо храмове, бранимо домове, не дајмо на образ. Живјела слобода, поручио је на величанственој литији у Никшићу.

Величанствена литија у Никшићу. Десетине хиљада Никшићана присустовали су вечерас великој Крстовданској литији.

Прије литије је у Саборном храму Св. Василија Острошког служен молебан.

О слободи која се не да везати, говорио је вечерас протојереј Никола Маројевић.

О ономе и онима који нас чинећи безакоње из храмова изведоше да на улици тражимо одузета права, овдје неће бити ријечи. Мислићемо на њих. Слобода се не да везати. Слобода је кад си сам, а ниси усамљен. Слобода је кад те има и кад те нема. Слобода је кад си свој на своме, поручио је о. Никола.

„Недавно нас упита нека од жена: чије је оно што је наше, прецјењујући себе, скривајући се под туђим именом а у ствари показујући своје суштинско незнање! Мален је људски ум да то разумије. Светиње у чију смо одбрану устали су Божије! Да би се то разумјело човјек мора имати срце и најприје средити свој живот… За љубав, слободу, срећу, правду треба имати чисту душу. Тада се све само открива. Само народ слободан има све у својим рукама. Истина се не да везати. Истина је само једна, и нема друго лице“ истакао је и додао:

Ова драма, на улицама Црне Горе, а видимо проширила се на многе земље гдје живе православни хришћани, надмашује и нас као њене протагонисте. Ово је већ историја, у пуном смислу ријечи. Они који, радећи свој посао, по трговима и на ћошковима, дроновима и базним станицама, пописујући нас у књиге рапорта својим надређенима, у ствари нас уписују у књигу части, поштења и људског достојанства.

Много је већа светиња коју бранимо од силе која је испред нас. Ријеч се не да везати. Ако ти ријеч није јака и чврста да на њој можеш зидати кућу, имати дом, рађати дјецу, чувати имање – залуду си се и рађао и живио. Дати ријеч, значи бити спреман за њу положити живот. То је одговор онима којима је све јасно, а ништа не знају. Ово нису само улице, као што ово нису само шетње. Ово су молитвени вапаји народа рањеног неправдом и суштинским понижењем.

Црна Гора у којој данас живимо није Црна Гора за коју су живјели и гинули наши преци. Наш народ, ма како га звали, Срби или Црногорци, Црногорци или Срби, православни хришћани – то смо ми, никада није био раја, подсјетио је о. Никола и поручио:

Раја нисмо били ни под петовјековном турском империјом, а данас би од нас да направе рају! Дах слободе који проносимо овим улицама, овим духовним лавиринтима, не може угушити нико. Као ни сјај у нашим очима и радост на лицима. То није од овога свијета. Можете нам окупирати земљу, али не можете душу. Она се не да ухватити. Вјера се не да везати. Вјера је свјетлост која свијетли у тами. Вјера је кад живиш по законима који се не могу видјети. Вјера је кад ти је близу Онај кога нико није видио никад, а који ти даје да будеш то што јеси. Вјера је начин да будеш бољи, љепши, савршенији. Да будеш човјек. Светиње које безаконици подводе Држави су очни живац постојања овог народа.

Ми немамо дубље тајне, а Тајна се мора чувати да би она сачувала нас. Човјек се не да везати. Коме да предам цркву у моме селу поред које сам положио кости своје мајке и ближњих? Или оне, на коју сви јуришају у којој сам крштен водом и Духом и постао хришћанин? Како да предам кључеве Саборног храма, из кога смо кренули – у коме сам примио свештени залог вјечног живота, за који ћу одговарати на Христовом Суду. Како да предам оно зрно соли којим солимо погачу од Цара Лазара до дана данашњег? Коме да дамо онај квасац вјечнога живота који нам је пренио Свети Сава, којим осам вјекова у нашим душама нараста Царство Божије?

Могу се човјеку везати руке, али не можеш везати Човјека у њему. Само народ који носи Бога у себи може да буде слободан. Само човјек обасјан вјечним вриједностима, моралом, достојанством, поштењем, вјером – има наде да ће опстати. Чувајмо храмове, бранимо домове, не дајмо на образ. Живјела слобода, поручио је на величанственој литији у Никшићу.