ВЕЛИБОР ТРИВИЧЕВИЋ СВЈЕДОЧИО О ТОРТУРАМА У КАМПУ МУЏАХЕДИНА: Заробљенике мучили и одсијецали им главе

Испред куће у којој смо били чуо сам гужву и повике „Алаху екбер“. Ушао је неки црнац и унио одсјечену главу, из које је капала крв, а потом још једну такође свјеже одсјечену и питао да ли их препознајемо. Рекао сам да не знам, али знао сам да су то били Момир Митровић и Предраг Кнежевић.

Испричао је то јуче свједок Тужилаштва, медицински техничар Велибор Тривичевић у наставку суђења некадашњем команданту Трећег корпуса Армије РБиХ Сакибу Махмуљину за злочине које је јединица „Ел муџахедин“, која је била под његовом командом, починила над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. Тривичевић је говорио о догађајима у кампу „Ел муџахедина“ у који је доспио заједно са свједоком „С5“, са којим је радио у санитету, а након што су их 21. јула 1995. године на озренском ратишту у селу Крчевине заробили муџахедини.

– Главе Митровића и Кнежевића ставили су у кутију од воћа. Касније су њих двојица нађени – додао је Тривичевић.

Испричао је да су њега и „С5“ одмах по заробљавању почели да ударају пушкама, ногама, кундацима, свезали и одвели на дио који је некада држала Војска РС.

– На путу сам видио тијело коме је глава била одвојена од тијела, а на тијелу је била дубока рана. Питали су нас да ли знамо чија је глава. Знао сам да је ријеч о Богомиру Даничићу, али сам рекао да не знам чија је глава – казао је Тривичевић. Додао је да је један од муџахедина демонстрирао на њему клање тупом страном ножа, а изнад глава и поред заробљеника муџахедини су замахивали сјекирама.

– Били смо прво на дијелу између двије линије и сви су нас тукли чим су стигли. Завезали су нас и потрпали у приколицу. Довели су нас у једно мјесто за које сам касније сазнао да се зове Ливаде. Ту смо завршили у једном магацину – рекао је Тривичевић. Додао је да је ту био и један рањени муслиман, а да је једном била одсјечена глава. Муџахедини су објаснили да нису знали да су то муслимани.

– Све вријеме биле су нам везане и руке и ноге, а тукли су нас и мјештани. Један од муџахедина ми је једном легао на стомак и зајашио ме, па је осталима показивао како се кољу Срби и са које стране – причао је Тривичевић.

Једног дана су, казао је, пред мрак дошла двојица припадника Армије РБиХ и узели изјаве од њега и „С5“.

– Изјаве су узимали од нас везаних и осим личних података занимало их је стање у јединици – рекао је Тривичевић.

Свједок је рекао да је један од млађих муџахедина покушао да га коље испод врата. Одустао је, али му је тестерисао једно и друго уво и неколико пута га убо по лицу.

Тривичевић је испричао и детаље убиства Гојка Грујичића.

– Гојко је био рањен и рана му се већ уцрвала. Рекао је какви сте то људи и опсовао Бога, а један Арапин је истрчао из шатора и пуцао му у сљепоочницу. Потом је узео сабљу и из три пута му одсјекао главу. Донијели су нам главу и говорили „љуби брата“ – каже Тривичевић. У логору су били до 23. августа, а потом су одведени у Зеницу, одакле су размијењени 10. јануара 1996. године.

Махмуљинов адвокат Фахрудин Ибришимовић каже да не спори злочине, али да не види везу између Махмуљина и злочина.

Абу Хамза

Велибор Тривичевић испричао је да су у одреду била двојица људи који су се звали Абу Хамза.

– Један од њих био је преводилац, а други је заробљенике малтретирао и тај је након рата депортован из БиХ – казао је Тривичевић.

На рочишту су приказани и снимци на којима је Тривичевић препознао локације гдје је био логор, као и једног од Абу Хамзи.

Тагови: Велибор Тривинчевић, Муџахедини