Ово је одговор политиколога Анђелка Козомаре на изјаву амбасадора Америке у БиХ Ерика Нелсона да би дејтонски устав у БиХ требало да се реформише. Нелсон је напоменуо и да је постојећи Устав почетни као и да свака држава, пре или касније, схвати да су јој потребне неке реформе.

Иза промене Устава намера да Босна уђе у НАТО

„Очигледно је да су БиХ уставу потребне реформе, и Дејтона и Устава БиХ, зато што грађани желе да буду део трансатлантске заједнице,“ поручио је Нелсон.

Козомара је уверен да је права намер се да одузме још дејтонских овлашћења од РС и да се направи централизована држава у којој не би било ентитетског гласања.

„Циљ је, дакле, да Срби не могу да блокирају било какве одлуке на нивоу БиХ. Сарајеву је битно да уђе у НАТО јер би то омогућило доминацију једног народа над осталим. Такође, желе да БиХ постане централизована држава са једном војном командом, једним председником, два потпредседника, док би  Савет министара постао Влада, а била би формирана и додатна министарства“, тврди Козомора.

Он оцењује да су Западни агресивни методи такви да много траже, а да, ако ништа не прихватимо, онда кажу да нисмо кооперативни. У овој фази, додаје, они би били задовољни и да пола од ових предлога РС прихвати.

„Није спорно да се мења такозвани Устав али то мора да буде ствар два ентитета, да се тачно зна шта се мења, шта коме одговара и да се онда то усвоји у парламенту БиХ,“ истиче он.

Никакве наметнуте одлуке великих сила, закључује Козомара, али ни само једног народа у БиХ, нису могуће по овом питању нити могу да доведу до промена.

Неопходан консензус три народа

Професор међународног права на бањалучком универзитету др Милош Шолаја каже да Босна и Херцеговина де факто нема Устав, већ Анекс 4 Дејтонског мировног споразума који је неко назвао Уставом. Да би се дошло до стварног уставног уређења БиХ потребан је консензус сва три народа.

Он подсећа да је Анекс 4, у моменту када је донет у оквиру Дејтонског споразума, прећутно прихваћен без да се о њему изјашњавало, јер је послужио као средство за заустављање рата.

„Данас би било би добро отворити ту уставну дискусију али не на начин како то неко замишља, под патронатом неке међународне организације или Америке као што је то било 1995. То би требало да буде изворни процес самих становника у БиХ. Али, то је компликовано сада кад постоје снажне интенције у сарајевској политици да се уставне промене десе под контролом међународне заједнице, јер на тај начин желе да остваре политички циљ – унитаризацију и централизацију“, истиче професор Шолаја.

Дејтон остаје мења се само Анекс 4

Да би се уопште о овоме покренула нека расправа, додаје он, морала би да постоји стварна жеља за ново уставно решење које би сви прихватили и само тако би се одржала политичка стабилност.

„Уколико би се, пак, прихватило да се све уради под руководством међународне заједнице, што се на неки начин и назире из закључка изјаве америчког амбасадора, то би био нови узрок конфликата и био би то извор нестабилности. Не би било ефикасно,“ сматра он.

Професор Шолаја каже да доношење Устава не подразумева промену Дејтонског споразума.

„Промена би се односила само на Анекс 4. Српска и даље има свој Устав и свој политички систем. Амерички амбасадор овом причом очито показује да је некоме у интересу да се створи Устав БиХ. БиХ је настала као компилација два ентитета, а овај Устав би се односио на заједничке институције и на заједничко функционисање“, додаје Шолаја.