Васкршња скупштина Срба: Позив на јединство у тешким временима која долазе

Велика Васкршња скупштина Србије и Републике Српске које ће се одржати у Србији 5. и 6. маја, у организацији председника Србије Александра Вучића, председника Српске Милорада Додика, уз учешће СПЦ и благослов патријарха српског господина Порфирија од круцијалног је значаја за очување нашег народа на овим просторима, оценили су саговорници РТ Балкан.

Срби предуго чекају на један овакав сабор као што је Велика Васкршња скупштина Србије и Републике Српске, поручио је председник Републике Српске Милорад Додик говорећи о овом свесрпском окупљању.

То је, објаснио је Милорад Додик, замишљено као свеопшти српски сабор који би окупио „представнике Српске православне цркве уз политичку елиту Републике Српске, Србије, као и наше политичке представнике из Црне Горе, са Косова и Метохије, дијаспоре… С друге стране, навео је Додик, биће укључене и академије наука и уметности Републике Српске и Србије, па и Црне Горе, уколико буде заинтересованих за учешће“.

„Ми бисмо тамо разговарали о томе шта је садашње стање. Ја мислим да ми Срби предуго чекамо. Они су нас гурнули 30 година да ми не мрдамо, набацили нам кривицу коју ми немамо. Данас морамо да кажемо шта хоћемо: Републику Српску, стабилну Србију, наше националне односе и да наш народ буде заштићен и у Словенији и у Хрватској, да има адекватан статус у Црној Гори, да се не дира као што се дешава на Космету, да се не дира у Црној Гори“, поручио је Додик, истичући да је доста било.

Министар безбедности БиХ Ненад Нешић оценио је за РТ Балкан да окупљање Срба око исте идеје није напад на било кога, већ позив на јединство и заштиту, не само Срба, већ и других народа на овим просторима у туробним временима која долазе.

„Васкршњи сабор Српске и Србије није усмерен против било кога, нити против било чега, већ је афирмисање српско-српских веза. Од тога треба да има корист не само српски народ, већ и сви народи који живе у региону. Српски народ је јединствен, без обзира да ли живи са оне стране Дрине или са ове стране Дрине, као и у било којој другој држави. Без обзира шта други говорили, Дрина није граница, Дрина је кичма српског народа и потрудићемо се да заштитимо свој народ у тешким временима која већ предуго трају, а долазе још тежа“, навео је Нешић.

Према речима министра Нешића, председници Вучић и Додик, као и патријарх српски господин Порфирије су несумљиво личности које уживају највећи углед и поверење у српском народу и које могу окупити наш народ.

„У овом тренутку српском народу је, пре свега, потребна слога, јер следе тешка времена. Не само за српски народ, него за читав свет. Српски народ тим изазовима може одолети само ако буде јединствен“, нагласио је Нешић.

Председник Републике Српске Милорад Додик указао је и на веома лош положај Срба у Федерацији, који је, како каже, неподношљив.

„Идеја је да се на том сабору дискутује и да се промовише документ који би усвојиле Народна скупштина Републике Српске и Народна скупштина Србије, као заједнички документ, који би служио као оријентир за рад државних органа“, најавио је председник Српске.

Редитељ и писац Драгослав Бокан указао је за РТ Балкан да је српском народу „догорело до ноката“, али треба пажљиво бирати речи када се говори о самом сабору, да нешто не би било погрешно схваћено.

„Није овде реч о уједињењу, брисању граница и прављењу неке алтернативне ‘Велике Србије’ или ‘српског света’, већ о одбрани од изузетно јаких фронталних напада на народ и државност. Треба јако пазити на речи како се не би погрешно схватило, како не бисмо нанели зло људима који се окупљају у реакцији, у одбрамбеној стратегији, а не у некој агресивној офанзивној стратегији. Рецимо, како према нама примењују с времена на време и Бошњаци и Хрвати и Албанци и Словенци, део монтенегрина. Догорело је до ноката, наши противници су уједињени, зато и ми морамо да се бранимо уједињени, јер то је једини начин“, поручио је Бокан.

Он је истакао да ако се крене у посебан напад на Републику Српску, а након тога ослабе Србију и поново врате Црну Гору, „односно да је ресетују на монтенегринство – ми смо онда готови, јер онда ће да нас разједине, што већ покушавају“.

„Ту се ради о судбини народа и земаља, а не о идеји и идеологији. Кад год успеју да нас посвађају по неком идеолошком или партијском кључу, ми смо слабији него што смо били да нисмо посвађани“, објаснио је редитељ.

На питање како коментарише то што се бошњачки члан Председништва БиХ Денис Бећировић жалио Кристијану Шмиту (којег у Српској не признају за високог представника, јер не постоји адекватна одлука о његовом именовању у Савету безбедности) на одржавање овог сабора, Додик је рекао: „Он неће бити позван на тај сабор.“

Министар безбедности БиХ, који је упознат са свим изазовима навео је и да му је јасно због чега се појединци буне због сабора.

„Разумем зашто неко данас, пре свега бошњачки политичари, осуђују најаву свесрпског сабора. Знате ли чега се то плаше? Свесни су да један брат живи у Србији, а други у Српској и да нас никакве границе неће одвојити ни поделити. Заједно делимо судбину, тугујемо због прошлости и заједно се радујемо будућности. Не видим зашто би то некоме било претња, сметња и зашто би неко изражавао било какве ставове због свесрпског сабора. Мислим да се плаше јер су свесни свог порекла које упорно негирају, свесни су да су сви они једном били и суштински јесу Срби, али то покушавају да угуше“, истакао је Нешић.

Како је указао министар безбедности БиХ, српски народ негује слободарску традицију и овим сабором жели да је учврсти и додатно утемељи.

„Очекујем да се Срби широм Балкана окупе на овом догађају и сложе, како би одговорили изазовним временима, која су, несумњиво, пред нама. Наш задатак је да сачувамо, не само српски, већ и све народе са наших простора, који се боре и одупиру притисцима са Запада и упркос свему што се покушава сматрају да треба да живимо у миру и слози, уз међусобни договор, без диктата са стране“, навео је Нешић, истичући:

„Када смо уједњени око идеје о очувању свега доброг што поседује народ на овим просторима, а поседујемо много, од историје, преко традиције и културе до слободарског духа. Не заборавите Сретењски Устав Србије и једну од најважнијих одредби и за светску правну историју прописао је Члан 118. којим је забрањено ропство, наводећи да роб без обзира да ли је дошао сам или са неким, ступањем на тле Србије постаје слободан човек. Овим уставом је била успостављена и слобода вероисповести, где је члан 97. осигуравао безбедност и заштиту државе свим својим грађанима, без обзира које вере они били.“

Драгослав Бокан истакао је да је најважније у вези са Васељенским сабором то да он никакав политички, а још мање партијски чин.

„Реч је о одбрамбеној стратегији наспрам најозбиљнијих могућих напада који излазе на површину и покушавају да доведу Републику Србију пред Рамбујеовску позицију, а знамо шта то значи. Такође, постоје покушаји да се поништи Република Српска, што преко напада на председника Милорада Додика, што преко напада на институције Српске, што преко напада на Дејтонски мировни споразум, за који смтрају да је застарела идеја коју хоће да замене идејом гажења сваке аутонимје Срба под америчком чизмом“, упозорио је Бокан.

Како су истакли саговорници РТ Балкан, овај скуп сведочи о томе да постоји моућност формирања неке врсте велике, неформалне, народне српске скупштине која одлучује о историјској судбини нашег народа.

Будући да је српски народ „разбацан по територијама читавог Балкана, онда је идеја да се политички представници српског народа састану и договоре о даљим корацима“.

Та два дана, Васкрс и Ђурђевдан указао је Бокан, имају велику симболику.

„Само присуство патријарха указује да није реч о политици, а камоли о политиканству или некаквој предизборној причи. Реч је о озбиљној опасности о којој много шта знају и Додик и Вучић и патријарх Порфирије, а ми јако мало. То је позив на уједињење против напада на српски народ“, нагласио је писац.