„Свуда безизлаз, душа опатуљена у личним тежњама и жељама које происходе из самољубља и саможивости, што доводи до духовне смрти која има за последицу бесциљност и немарност за вечно спасење“, поручује се у Васкршњој посланици СПЦ.

Сведоци смо, истиче се, свеопштег отуђења и раздора, најпре у самој породици, где је заједница међу супружницима све нестабилнија, а међусобно непоштовање родитељâ оставља неизбрисиву рану на дечјим душама.

„Не можемо тражити своја права угрожавајући туђа. Заборављамо да је неопходно поштовати себе и светињу свога тела које је храм Духа Светога, како бисмо могли наћи праву меру свега пролазног, поштовати ближњег, његову слободу, светињу општег и заједничког добра, као и личних потреба“.

СПЦ је позвала своју духовну децу да поштују и чувају светињу брака, јер је он, поручују, темељ здраве и неразориве породице.

„Чувајте у љубави тајну живота коју је осветио сам Бог. Искрена верност и узајамно праштање нека красе сваку нашу породицу која је домаћа Црква“, поручено је у Посланици.

Упозорава се да је чедоморство највећи злочин овога века, нажалост, присутно и у нашем народу.

Позивајући се на статистику, СПЦ подсећа да сваке године у Србији нестаје читав један град.

„У светлости Христовог Васкрсења свако зачеће, рођење и свако људско биће и јесу дар Божји који има вечни смисао и рађа се за вечност. Износећи пред вас, драга браћо и сестре, искушења читавог човечанства, у очинској љубави молимо вас да се здраво и одговорно владате, искупљујући трезвено и у миру време свога живота, јер су дани зли“.

СПЦ је позвала вернике да се помоле Богу да завлада мир свуда одакле је протеран, на првом месту у нашим срцима и нашим домовима, али и у целом многострадалном свету.

„Сигурна је победа са Христом која се постиже благодаћу и нашим трудом да одржимо заповести Божје. Када се човек роди водом и Духом, тада почиње његово васкрсење, које је централна тачка вечнобитија, у коју се сабирају сви елементи помоћу којих долазимо до себепознања и богопознања. Познање Истине, стварне Истине, јесте вера у Васкрсење и радост Васкрсења“, поручује се у Посланици.

Поручује се и да у светлим данима радости, Црква не заборавља људски бол, патње и страдања, старе ни болесне, изнемогле, оне у сиромаштву, избеглиштву и беди, прогнане и изгнане са својих огњишта.

„Непрестано састрадавамо са свештенством и монаштвом, са нашим верним народом и децом Косова и Метохије, који су наша савест и без којих је српска духовна свест слаба и ништавна“, истиче се у Посланици и додаје да се Црква окрепљена њиховом снагом и одлучношћу, непрестано моли да истрају и да нам свима „Косовски Завет буде мост између небеске и земаљске Србије“.

„Ми не смемо због неправде клонути… Неправда и злоупотреба добара овога света није мимоишла наш многострадални, али никада погажени и понижени народ који, милошћу Божјом, прославља догодине осам векова самосталности Цркве и државе“, наводи се у Посланици.

То нам, поручују из СПЦ, даје поуздање и потврду да смо ми народ вођен светима — Светим Симеоном, Светим Савом и светим краљем Стефаном Првовенчаним — који засвагда српски народ утемељише на крајеугаоном камену, Васкрслом Христу.

Поруке из Посланице упућене су и свим, како се наводи, синовима и кћерима, духовној деци Цркве, која живе на свим континентима.

„Желећи вам свако истинско добро, опростивши једни другима, призивамо благодат, мир и силу Васкрслога Христа, да бисмо могли једним устима и једним срцем да кличемо радосно: Христос васкресе“.