Ван­да­ли­ма у Фе­де­ра­ци­ји БиХ сме­та­ју и мр­тви Ср­би

Фото: Васељенска

Не­ма кра­ја скр­на­вље­њу срп­ских бо­го­мо­ља, гро­ба­ља и спо­мен-обе­леж­ја на под­руч­ју Фе­де­ра­ци­је БиХ. По­твр­ђу­ју то и два нај­но­ви­ја при­ме­ра ван­да­ли­зма, по­чи­ње­ног на под­руч­ју фе­де­рал­не оп­шти­не Кла­дањ. У про­те­клих не­ко­ли­ко да­на ван­да­ли су оскр­на­ви­ли спо­мен-пло­чу по­диг­ну­ту у знак се­ћа­ња на 24 срп­ска бор­ца и ци­ви­ла ко­је су у кла­дањ­ском ме­сту Је­ла­чи­ћи 14. ја­ну­а­ра 1994. го­ди­не уби­ле му­сли­ман­ске па­ра­вој­не сна­ге, и сру­ши­ли осам над­гроб­них спо­ме­ни­ка на пра­во­слав­ном гро­бљу у се­лу Ко­ва­чи­ћи.

Пред­сед­ник Скуп­шти­не Ре­пу­блич­ке ор­га­ни­за­ци­је по­ро­ди­ца за­ро­бље­них и по­ги­ну­лих бо­ра­ца и не­ста­лих ци­ви­ла Бра­ни­мир Ко­јић ка­же да је ти­ме Ср­би­ма још јед­ном по­ру­че­но да ни­су до­бро­до­шли у Фе­де­ра­ци­ју БиХ и да сме­та­ју и по­смрт­ни оста­ци њи­хо­вих срод­ни­ка.

„То не­дво­сми­сле­но го­во­ри да је БиХ др­жа­ва без бу­дућ­но­сти, јер где сме­та­ју и гро­бља и спо­мен-пло­че, ту не­ма ни ре­чи о су­жи­во­ту и то­ле­ран­ци­ји”, на­по­ми­ње Ко­јић и до­да­је да је про­блем у не­ка­жња­ва­њу ван­да­ла, као што је то слу­чај у Фе­де­ра­ци­ји БиХ, јер „све што ни­је ка­жњи­во је до­зво­ље­но”.

Са­зна­ња ко­ји­ма рас­по­ла­жу у Од­бо­ру за за­шти­ту пра­ва Ср­ба у Фе­де­ра­ци­ји БиХ го­во­ре да мр­жња пре­ма Ср­би­ма и све­му што је срп­ско, кад је реч о Клад­њу, ни­је ни­ка­ква но­ви­на. Пред­сед­ник тог од­бо­ра Ђор­ђе Ра­да­но­вић под­се­ћа да је у цен­тру Клад­ња до 1941. го­ди­не по­сто­ја­ла ве­ли­ка пра­во­слав­на цр­ква ко­ја је сру­ше­на и ни­кад ни­је об­но­вље­на, зе­мљи­ште је, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, узур­пи­ра­но и на ње­му ће, ка­ко је пла­ни­ра­но, би­ти из­гра­ђе­на пи­ја­ца.

„Оп­штин­ске вла­сти не на­ме­ра­ва­ју да то зе­мљи­ште вра­те Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви. Сво­је­вре­ме­но је је­дан од бив­ших на­чел­ни­ка Клад­ња из­ја­вио ’да смо хте­ли цр­кву, не би­смо је ру­ши­ли ’41’”, ка­же Ра­да­но­вић и на­по­ми­ње да је на под­руч­ју оп­шти­не Кла­дањ до 1991. го­ди­не жи­ве­ло без­ма­ло 3.000 Ср­ба.

У кла­дањ­ским ме­сти­ма у ко­ји­ма су на пра­де­дов­ским ог­њи­шти­ма жи­ве­ли Ср­би не­ма ви­ше ни спо­ме­ни­ка жр­тва­ма из Дру­гог свет­ског ра­та. И они су сру­ше­ни. „Еви­дент­но је да су сви ови ин­ци­ден­ти део син­хро­ни­зо­ва­не ак­тив­но­сти гру­пе љу­ди про­тив све­га што је би­ло срп­ско”, за­кљу­чу­је Ра­да­но­вић.

На гро­бљу у Ко­ва­чи­ћи­ма сру­ше­ни су спо­ме­ни­ци по­ро­ди­ца Ми­ле­тић, Алек­сић и Са­вић. Спо­мен-пло­ча у Је­ла­чи­ћи­ма, ко­ја се пе­ти пут на­шла на ме­ти ван­да­ла, оскр­на­вље­на је до те ме­ре да се мо­ра на­пра­ви­ти но­ва. У За­ви­чај­ном удру­же­њу „Је­ла­чи­ћи” ка­жу да су „сва­ко скр­на­вље­ње пло­че при­ја­вљи­ва­ли по­ли­ци­ји”, али да „по­чи­ни­о­ци ни­су ни­ка­да про­на­ђе­ни и ка­жње­ни, преноси Васељенска.

in4s.net
?>