Уздржани пред ропством: Црна Гора у УН пала на цивилизацијском тесту

Гласање Црне Горе у Уједињеним нацијама о резолуцији којом се трансатлантско ропство означава као „најтежи злочин против човјечности“ није техничко питање, већ морални тест, који је Црна Гора пала.

Према извјештају агенције Reuters, резолуција коју је предложила Гана усвојена је са 123 гласа „за“, док су САД и Израел били против, а дио западних земаља, укључујући већину европских, остао уздржан. Међу уздржанима нашла се и Црна Гора.

Ријеч је о документу који први пут на нивоу Генералне скупштине  УН јасно квалификује трансатлантско ропство као најтежи злочин против човјечности и позива на извињења, компензације и суочавање са историјском неправдом. Резолуција, иако необавезујућа, отвара питање репарација и одговорности бивших колонијалних сила, што објашњава зашто су поједине државе остале уздржане, али не оправдава такав став.

Уздржаност Црне Горе у оваквом гласању није „дипломатска неутралност“, већ јасан политички сигнал, сигнал да држава нема снаге да стане ни на минимум моралног консензуса савременог свијета. У оваквим питањима не постоји неутралност. Ако нисте за осуду ропства као најтежег злочина, онда сте, макар и уздржано, против његове пуне осуде.

То није ствар интерпретације, већ суштине.

Посебно забрињава што се овакво гласање дешава у тренутку када генерални секретар УН Антонио Гутереш позива на „много одлучније дјеловање“ држава у суочавању са историјским неправдама, док правни експерти оцјењују да је ово „највећи корак који је УН до сада направио“ по овом питању.

Црна Гора је, међутим, изабрала да не направи ни тај корак.

Зато се поставља јасно питање: ко је донио одлуку да Црна Гора буде уздржана на гласању о осуди ропства? Да ли је то била инструкција Министарства вањских послова или самостална процјена дипломата у Уједињеним нацијама?

Како год било, одговорност мора постојати.

Министре вањских послова Ервине Ибрахимовићу, ако ова одлука није била ваша, онда је то још већи проблем. Ако јесте, онда је проблем политички. У оба случаја, једини логичан и одговоран потез јесте хитна смјена оних који су Црну Гору сврстали међу уздржане када се гласало о осуди ропства.

На свом Фејсбук профилу проф. др Весна Братић објавила је неслагање са оваквим односом министарства.

Након поштене анализе ове табеле, ствари стоје овако: Ово се тиче робова из Африке. Не знам ко је предложио, али очигледно је намјерно – да се сви „изују“. Подржаваш амерички блок – црвено. Жути (уздржани) су ЕУ, Комонвелт и кандидати с политиком „а што се тиче морала, морали смо“. Србија је, овог пута, показала „кохонес“. Све ове нове декларације су почетак краја УН и прекомпозиције свјетског поретка.