Ужасавајућа изјава предсједника Хрватске: Породица Зец добила одштету, шта хоће више?

Обитељ Зец jе била позвана у владу, да сам био премиjер jа би их позвао прве. Добили су одштету. Што jош треба? Сад вас морам директно питати што jош треба?

Предсjедник Хрватске Зоран Милановић данас jе у Валпову коментарисао случај породице Зец и комеморациjу коjа jе одржана код планинарског склоништа, дома Адолфовац на Сљемену гдjе су Александра коjа jе тада имала 12 година и њена маjка Мариjа убиjене, преноси 24sata.hr.

– Обитељ Зец jе била позвана у владу, да сам био премиjер jа би их позвао прве. Добили су одштету. Што jош треба? Сад вас морам директно питати што jош треба? Спомињао сам Вуковар, он jе систематски разаран, не на мах, ужас, систематски два мjесеца. Штакори су побиjени, на краjу су људи стрељани. Jе ли то геноцид? Хоћемо ли о томе разговарати? Или ћемо престати с тим глупостима, jер то на овакав начин jесу глупости. То су тешке и ружне приче. Jа у Хрватскоj од никога нисам чуо да jе Вуковар геноцид – рекао jе Милановић.

Он је истакао да је то грозна прича, али да познаје и грозније приче, које је починила друга страна.

– То jе грозна прича, али jа знам у рату и грозниjих прича од те. Иза коjих стоjе неки други људи, jедна друга страна. Хоћемо идућих 50 година jедни у друге прстима упират? Што jе с 40 стараца у Промини код Дрниша коjи су 1993. године убиjани jедан за другим на прагу након акциjе Масленица из чисте освете од стране паравоjске САО Краjине? Уз наводну заштиту УМПРОФОР-а. Нисам видио Пуповца тамо. Али jа сам био у Вариводама, Груборима, у Jасеновац идем сваке године. Он иде само на банкомат – поручио је Милановић.

Подсјетимо, јуче је обиљежена годишњица бруталног убиства породице Зец.

По Мерчеповом наређењу, Миро Бајрамовић је наредио припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Србина Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима.

Како наводи Документационо-информативни центар „Веритас“, приликом привођења, увече око 23 сата, испред његове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци, убио га је Синиша Римац, наводно у покушају бега. Након Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у Михајлову кућу, одакле је извео његову жену Марију и њихову кћер Александру.

Најприје их је одвео у хотел „Панорама“, а одатле на Сљеме гдје их је побио из ватреног оружја, а након тога наредио осталим припадницима јединице да лешеве баце у јаму за смеће и затрпају, наводи „Верита“.

Неколио дана послије ликвидације, њихове лешеве је пронашао Маријин брат Златко Месић, и сам припадник МУП-а Хрватске. Александрина сестра Гордана и брат Душан, успели су да преживе, јер су се посакривали по кући и тако промакли убицама.

Убице породице Зец су убрзо пронађене и ухапшене. У предкривичном поступку признали су убиства и одвели полицију на место гдје су покопали жртве.

Хрватска влада је, под притиском међународне заједнице, у априлу 2004, донијела одлуку да деци убијених Михајла и Марије Зец, Гордани и Душану, додијели износ од 200.000 евра, као помоћ за подмирење дотадашњих трошкова живота, јер су као малолетна дјеца остали без родитеља и без икаквих средстава за живот.

Жупанијски суд у Загребу је у мају 2016. године неправоснажно осудио Томислава Мерчепа, тадашњег комаданта резервне јединице МУП-а Хрватске стациониране у Пакрачкој Пољани и на загребачком велесајму и саветника у истом министарству, на пет година и шест месеци затвора, због тога што „није спријечио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено“.

Из чињеничног описа пресуде изостављено је 20 жртава за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао. Међу убијенима су наведена и имена Михајла, Гордане и Александре Зец.

Пресудом из фебруара 2017. Врховни суд је преиначио првостепену пресуду тако што му је повећао казну на седам година затвора, коју, умјесто у затворској ћелији, повремено „издржава“ у елитној бањи Крапинске топлице.