Тешко је, како је навео у емисији „Свет са Спутњиком“, рећи шта је за нас Србе болније – да ли да кажемо да хоћемо да решавамо статусно питање Косова, што вероватно значи поделу Косова уз одрицање од значајног дела, а да се отвори питање Републике Српске, или пак да се цела ствар стави на страну и да чекамо нека боља времена.

Статусно решавање Косова биће праћено питањем будућности Републике Српске

„Али, Милорад Додик је потпуно у праву када каже да је то питање Србима наметнуто. Како? Па оног момента када је закључен мир у Дејтону започело је модификовање и подривање Дејтонског споразума. Сарајево и западни савезници бошњачке елите евидентно нису у миру видели крај сукоба, већ само промену средстава. Циљ је да се изврши децентрализација Босне, у другим околностима и без оружја“, сматра Анђелковић.

Дејтон је, напомиње, рушио сарајевско-западни лоби, од одбацивања тачке која је предвиђала да пасош БиХ има и натпис ентитета, до одузимања читавог низа овлашћења Републици Српској, од војске па надаље.

„Република Српска не жели ништа друго до своја изворна, државна овлашћења која су предвиђена Дејтоном, И сада је био тренутак да то отворимо. У политици се многе ствари раде у фазама. Ми смо то наговестили, а сада чекамо да видимо шта ће бити. Али, ако се у неком моменту стигне до озбиљних преговора око Косова, за пет или десет година, јер не верујем да ће се то раније десити, Република Српска је свакако на столу“, каже Анђелковић коментаришући то што су већ данима у жижи јавности документи које су челни људи Републике Српске доставили председнику Србије Александру Вучићу, иако је реч о закључцима које је парламент тог ентитета усвојио крајем прошле и почетком ове године.

Зашто Америку „жуља“ Република Српска

Према речима политиколога Александра Павића, Република Српска Американцима не да мира, јер је то ствар коју су рачунали да ће одавно решити.

„Већ неко време се говори о незавршеном послу НАТО пакта на овом простору, а зна се шта је тај незавршени посао – да се у Алијансу угурају још Србија и Босна и Херцеговина. Тек тада је та прича заокружена, али да би се то десило морате да неутралишете Републику Српску. Међутим, Република Српска је још 2017. године донела скупштинску резолуцију о војној неутралности, о неулажењу у нити један блок и тада је јасно речено да Српска неће дозволити да се на Дрини постави блоковска граница између Срба. То је заправо највећи проблем за Американце“, указује Павић.

Драгомир Анђелковић каже да Србија не жели рат и да поруке из Сарајева које се у последње време могу чути о томе да „Срби настављају агресију“ и „хоће рат“, заправо функционишу по принципу да лопов виче – „држ’те лопова“ јер имамо ратнохушкачку елиту у Сарајеву каква је постојала деведесетих година.

„Ми смо поприлично еволуирали, а неки други народи око нас, чак и ако нису еволуирали, претварају се да јесу. Али Сарајево као да нема потребу да ишта мења. Почео је рат деведесетих година тако што Сарајево није уважило конститутивност српског народа, Срби су надгласани, а то не сме да се ради са конститутивним народима или конститутивним ентитетима и тако су гурнули Босну и Херцеговину у рат. Апсолутно су тада, дакле, негирали вољу српског народа и једнострано покушали да донесу неку одлуку, а то су наставили да раде и после Дејтона. Нису могли директно, али рукама високих представника и ОХР-а, међународне администрације, отимали су овлашћења, измишљали афере, хапсили српске политичаре… Не постоји, у ствари, у БиХ држава, то није држава већ државна заједница“, категоричан је Анђелковић.

Како Српској вратити овлашћења

На питање како да се врате надлежности које су отете Републици Српској, односно како се вратити изворном Дејтону, Александар Павић каже да је правни пут врло једноставан, те да Република Српска може да донесе нови Устав који је строго у складу са Дејтонским мировним споразумом.

„Хоће ли онда западне силе, које су међу гарантима Дејтонског споразума, протестовати јер једна од страна жели да поштује тај споразум? То ће изгледати прилично смешно. Наравно, за тако нешто треба припремити и дипломатски терен и разговарати са онима који су савезници – са Русијом, Кином и са ким год још треба да се разговара. Али, то је на пример правни корак који може да се направи“, рекао је Александар Павић у емисији „Свет са Спутњиком“.