Уставни суд у Сарајеву пропустио прилику да покаже да штити Устав и постојање саме БиХ

© Фото : Спутњику уступила РТРС

Одбијањем жалбе правног тима Милорада Додика Уставни суд у Сарајеву само је потврдио да правна држава у БиХ не постоји и да је правни систем под командом странаца, каже адвокат Горан Бубић.

Уставни суд Босне и Херцеговине одбио је жалбу правног тима Милорада Додика којом је тражено да се прогласе неуставним одлуке првостепеног већа и апелационог одељења Суда БиХ којим је Додик проглашен кривим за непоштовање одлука високог представника.

Политичка а не правна одлука

Адвокат Горан Бубић из правног тима Милорада Додика каже да је овом одлуком Уставни суд БиХ потврдио да се у овој држави не примењује Устав БиХ као највиши правни акт.

„Него се примењују политичке одлуке самозваног високог представника, странца које се још ретроактивно приказују као правни пропис. Одбијањем ове апелације Уставни суд БиХ је занемарио уставно начело поделе власти допуштајући произвољно уплитање судске власти у изборну вољу грађана,“ истиче Бубић.

Осим тога, напомиње он, Уставни суд БиХ је одустао од основне улоге чувара уставности дајући легитимитет самозваном странцу чиме је у основи потврдио да политички притисци имају предност над уставним нормама и правном сигурности владавине грађана а против принципа владавине права.

Одлука са далекосежним последицама

„Сматрам да оваква одлука Уставног суд БиХ има далекосежне последице јер практично ово значи да се законодавна функција у БиХ може обављати без Парламента и да је небитна садржина оквирног споразума за мир у БиХ, посебно Анекса 4, а то је Устав БиХ, као и Анекса 10 . Тако да је ово суштински супротно и демократском правном поретку, и правној држави,“ закључује наш саговорник.

Даља правна борба, додаје Бубић, наставиће се ван институција и државе БиХ.

„Одбрана ће свакако искористити правна средства која су јој на располагању као што је поступак пред Судом за људска прав у Стразбуру како би се заштитило начело законитости и правичног суђења и у суштини читав уставни поредак дефинисан Дејтонским споразумом, то јест Уставом БиХ као саставног дела овог споразума,“ закључује он.

Чудно образложење

Иначе, Уставни суд БиХ је у крњем саставу (без Срба) одбио апелацију правног тима председника Милорада Додика, а којом је тражено да се неуставним прогласе одлуке првостепеног већа и апелационог одељења Суда БиХ којим је Додик проглашен кривим за „непоштовање одлука високог представника.“

С обзиром на одлуку Уставног суда у овом предмету, одлучено је да није неопходно посебно разматрати Додиков предлог за доношење привремене мере, наводи се у одлуци.

Убрзо након објављивања одлуке, Уставни суд је објавио детаљно образложење поводом ове одлуке. У образложењу одлуке у вези с наводом о повреди права на правично суђење у односу на поступак који је уследио након доношења осуђујуће пресуде Суда БиХ Уставни суд је навео да је у конкретном случају ЦИК по службеној дужности спровео поступак утврђивања престанка апелантовог мандата председника РС.

То значи да ће превремени избори за председника Републике Српске бити одржани 23. новембра ове године.