УСТАШТВО СЛАВЕ У ЛЕКТИРИ: Узбуђени када Јуре виће – ми смо спремни поглавниче!

Ученици у Хватској и даље читају лектиру у којој су Срби приказани као непријатељи, па и када је ријеч о дјеци, јер се дјечаци српске националности приказују као силеџије и хулигане.

„Мој тата спава са анђелима, мали ратни дневник“ – књига Стјепана Томаша која велича усташтво и у којој има свега, од поклича „За дом спремни“ до „заклињања“ поглавнику Анти Павелићу – и даље је обавезна лектира за ученике основних школа у Хрватској.

Тако овај роман, у којем се шири мржња и подсјећа на страшно вријеме усташког режима на такав начин да се он готово глорификује, опет изазива бијес и немоћ свих оних који сматрају да је крајње вријеме да се Хрватска супротстави агресији оних који желе да рехабилитују НДХ и усташки режим.

А у самој књизи која прати размишљање „дјевојчице Цвјете Матковић“ из Осијека написана је и реченица да је сва треперила од унутрашњег узбуђења када је чула како Бобо или Јуре виче: Ми смо спремни, поглавниче. Алузију на усташке кољаче Јуру и Бобана није тешко прочитати, а у реченици „Сви су дечки на почетку састава написали Кроација и За дом спремни“, сервиран је усташки поздрав као нешто нормално и прихватљиво.

Тако хрватски ученици и даље читају лектиру у којој су Срби приказани као непријатељи, па и када је ријеч о дјеци, јер се дјечаци српске националности приказују као силеџије и хулигане. „Од данас више не смијемо на клизалиште јер су се наши дечки потпукли са једним малим Србином, вршњаком. Појавио се однекуд и не знам што се све догађало прије тучњаве, али знам да је мали однекуд извукао нож скакавац, а наши дечки вјешалице из гардеробе.“

И док мали Србин носи нож, а хрватски дјечаци узвраћају вешалицама, у лектири за све хрватске ученике пише и то како свакодневно српска браћа туку матер, а књига не би била књига да се у њој не спомиње и Томпсон и не славе „Чавоглаве“.

Зашто књига није повучена, јер представља образовну срамоту, нико у Хрватској не објашњава. Образовне институције се правдају да ће то урадити сљедеће године, али нико до сада није објаснио како је уопште могуће да таква књига доспије до ученика. Како је могуће да се крупним словима ученицима сервира „увијек за дом спремни“ и како је могуће да се креће у радикалну реформу образовања, а да се догађају такве ствари.

У чак четрдесет школа у Хрватској поништени су конкурси за директоре, јер предност нису имали кандидати који су – бранитељи. Закон омогућава да управници школе постану и особе с минималним квалификацијама, а у више наврата до сада су ветеранска удружења показала амбицију за „кројење“ наставних програма.