Успомену на смрт пророка, претече и крститеља светог Јована обележавају православни хришћани и Српска православна црква, која овај празник сврстава међу славе.

У хришћанском свету се обележава као дан када је освећена црква коју су на гробу светог Јована Крститеља подигли цар Константин и царица Јелена.

Тада се подсећа на страдање светог Јована, коме је, по наређењу Ирода Антипа, глава одсечена („усекована“) и на тањиру донета пред његову пасторку, играчицу Салому, те се зато у Србији празник назива „Усековање“.

Свети Јован се назива Крститељ јер је крстио Исуса Христа и, према предању, у њему препознао сина Божјег. Јован се сматра последњим великим пророком. Назива се још и Претеча, јер се појавио пре Христа и почео да припрема људе за хришћанство.

Јован је, по предању, пример чврсте и непоколебљиве вере, поштења, одважности и истинољубивости. Био је то и узрок његовог страдања јер је јавно говорио о неморалу цара Ирода који је „живео у греху“ са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.

Приликом прославе Иродовог рођендана Салома је одиграла свој чувени плес „Седам велова“, после којег јој је Ирод понудио да тражи шта год хоће. Она је, на наговор мајке, затражила главу светог Јована.

Иродијада је захтевала да се свецу одруби глава и покопа одвојено од тела, у страху да Свети Јован не васкрсне.

Дан Усековања верници проводе у молитви, уздржавању и строгом посту.