У једном од договорених принципа за формирање власти у БиХ, који су потписали лидери три политичке партије, први пут се помиње и стварање услова за преузимање пуног суверенитета и окончање мандата ОХР-а. Тиме се бави и западна штампа, па један од најугледнијих листова у Швајцарској закључује да је функција високог представника у БиХ одавно без смисла.
Швајцарски лист „Ноје цирхер цајтунг“ констатује да грађани БиХ немају право да одлучују о укидању функције високог представика и да то може само Савјет за спровођење мира или Савјет безбједности УН. Аутор, очито добар познавалац прилика у БиХ, поређење за најдуготрајнијег бх. патрона, налази у Андрићевом дјелу.
– Високи представник у БиХ Валентин Инцко све више подсјећа на меланхоличног европског конзула с почетка 19. вијека, којег је тако мајсторски описао Иво Андрић: „изолован и резигниран, а ипак у потпуности дио босанског космоса“ – пише овај лист.
Да су Инцкову деценију ипак обиљежиле реметилачке политичке поруке и да за неке домаће, али и међународне политике његова позиција и није била узалудна, сматра Горан Марковић, декан Правног факултета у И. Сарајеву.
– Ако ви унапријед имате подршку високог представника, а то директно или индиректно значи и велике силе, онда се осјећате довољно сигурним и моћним и не желите да учествијете у постизању компромиса – каже Марковић.
Ипак је Инцков патронат изазвао мање турбуленција, него његових претходника, а и Ноје цирихер цајтунг посебно се, уз то и критички осврнуо на период од 2002. до 2006. и владавину британског политичара Педија Ешдауна.
– Он је у великом стилу смјењивао локалне политичаре и судије, стварао је декретом институције и по много чему подсјећао на колонијалног гувернера из прошлог вијека. Против воље непослушних, али изабраних локалних моћника, покушао је да централизује земљу и одсијече политичаре од њихових извора прихода. Ешдаунов подухват већ је у БиХ показивао слабост, која се нешто касније поновила на Косову – пише лист.
Горан Марковић истиче да је овај арбитар био под наводницима, јер је држао страну једној од политичких елита, није се руководио тумачањем ДМ споразума ни Устава, колико заступањем интереса, прије свега тзв. међунардне заједнице.
Па и данас када су, бар како наводи швајцарски лист, сви у БиХ спремни да окончају експеримент звани канцеларија високог представника, ништа не зависи од домаће воље. Мада „Ноје цирхер цајтунг“наводи да се већ годинама ни силе које гарантују Дејтонски споразум, ни локална јавност не интересују за високог представника, основана је бојазан да ће марионета у рукама великих сила у БиХ, још задуго остати.