Удар на православље по истом калупу: Мираш преузима штафету од украјинских расколника

Расколничке структуре у Украјини и Црној Гори размишљају истоветно, залажући се за принцип етнофилеизма, па није изненађење што самозвани митрополит тзв. Црногорске православне цркве Мираш Дедеић с нестрпљењем очекује да Цариград додели аутокефалност неканонској Украјинској православној цркви.

Патријарх расколничке Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије Филарет Денисенко, којем је Цариградска патријаршија одлучила да укине анатему и све забране које му је увела Руска православна црква, још 2010. године боравио је у Црној Гори као гост Дедеића. Након служења заједничке литургије са свештенством НВО Црногорске православне цркве, патријарх Филарет се на конференцији за штампу у Подгорици обратио црногорској јавности.

„Украјинска и црногорска црква се данас налазе у истом положају. Оне су себе прогласиле за аутокефалне, али друге православне цркве, укључујући Руску и Српску, не признају нас као аутокефалне. Зато многи постављају питање имамо ли право на аутокефалију или не? Украјинци су народ, као што су и Црногорци народ. Стога имамо право на аутокефалије својих цркава“, рекао је Филарет.

Као други разлог за то навео је постојање државе. „Док је Украјина била у саставу руске или совјетске државе, онда смо били у саставу Руске цркве. Тако и Црна Гора — док је била у Југославији, постојала је једна црква, а када је Црна Гора постала држава у складу са традицијом и 34. апостолским правилом, црква Црне Горе је постала аутокефална“, образлагао је, између осталог, Филарет.

По истом калупу размишљају и у тзв. Црногорској православној цркви.

„Украјина је независна држава, а Украјинци народ који је већ имао своју цркву. Зато и имају право на њену самосталност, што је у складу са васељенским канонима. То је став и Васељенске патријаршије и патријарха Вартоломеја“, казао је Мираш у интервјуу за портал Радио-телевизије Црне Горе.

Пада у очи да се расколничке структуре у Украјини и Црној Гори у црквеном смислу из све снаге залажу за принцип етнофилетизма, по којем би границе држава аутоматски требало да буду и границе (територије) помјесних цркава. Ако се остави по страни чињеница да је овакво размишљање кроз историју било неспојиво са устројством Православне цркве, мора се признати да би на логици по којој би сваки народ и држава требало да имају своју засебну (православну) цркву, редом позавидјели сви западни геополитичари.

Ту се читава ствар са црквеног коначно враћа на терен политике, што суштински и јесте од самог почетка. Наиме, након пада Берлинског зида, који је означио почетак процеса распада Совјетског Савеза и СФР Југославије, рођено је много нових држава и нација на тлу Европе. Сем увођења демократије и грађанских права, НВО и ММФ-а, као и покушаја усисавања готово свих држава бившег источног лагера у НАТО, Запад је очигледно процијенио да посао није до краја завршен све док се новонасталим нацијама и државама не обезбиједи и духовна „самосталност“.

Ако се накратко присјетимо Хантингтонове тезе о „Сукобу цивилизација“, није тешко закључити да је управо православна цивилизација тренутно на великом удару и у искушењу. Овог су у потпуности свјесни и у Српској православној цркви, што потврђују ријечи пароха которског протојереја ставрофора Момчила Кривокапића да би планове Запада било немогуће довршити без отвореног раскола у православљу.

„Када је пао Берлински зид, Збигњев Бжежински је рекао: ’Завршили смо са СССР-ом, преостаје нам православље као највећи непријатељ‘“, подсетио је которски парох, оцјењујући да Западу смета православље као носилац Истина.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је у интервјуу за руски „Први канал“ истакао да покушаји Цариграда да Украјинској цркви додијели аутокефалност нијесу само усмјерени против Русије, већ „у суштини против православља“.

„Успјели су из тих крајева да разједине све. Само је још православна црква остала. И сад се те силе спремају да разједине и православну цркву, а успјеле су да у томе искористе древну Цариградску патријаршију, да би она применила право које јој је припадало у царским временима. У бици за Украјину, тј. у подривању темеља Русије види се рука Америке“, казао је митрополит Амфилохије.

У међувремену, из Украјине већ стижу гласови да би цариградски патријарх Вартоломеј требало да допутује у Кијев како би лично уручио томос о аутокефалности Украјинској православној цркви, што је у ТВ емисији испред кабинета украјинског предсједника Петра Порошенка открила његова представница Ирина Луценко.

Такав потез без преседана и дефинитивно би до краја озваничио свеопшти раскол у православљу са несагледивим последицама по јединство источне цркве. Наравно, читава операција би, што је и циљ, у првом реду највише погодила православну цркву са епархијама на постсовјетском и постјугословенском простору, односно Руску и Српску. У јавности је било доста приче о томе на који начин би се то сјутра одразило на тензије које се тичу црквене имовине РПЦ и СПЦ у Украјини, односно Црној Гори.