У ПРИЈАТЕЉСКОЈ АТМОСФЕРИ: Бакир Изетбеговић у Ирану обилазио породице муџахедина погинулих у БиХ!

Недавна посјета Исламској Републици Иран, делегације БиХ коју је предводио предсједавајући Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, а у којој су били још и српски министри Мирко Шаровић и Игор Црнадак, изњедрила је унапређење економске и културне сарадње двије земље. И обећање о заједничкој борби против насилног екстремизма и радикализма. Бар тако је бх. јавности представљено.

Но оно што је овдашњој јавности прећутано, у други план потискује и економску и културну сарадњу. Изетбеговић је, како су акцентирали тамошњи медији – „у пријатељској атмосфери разговарао са породицама шехида“ односно муџахедина који су се, против немуслимана, борили у редовима тзв. Армије БиХ у протеклом рату.

Ни скоро двије и по деценије након стравичних злочина муџахедина над Србима и Хрватима средње Босне, Изетбеговић млађи, никако да доживи катарзу. У европски пут се заклиње, али криомице, ратно наслијеђе оца Алије његује. Или занавља.

За бх. јавност Изетбеговић млађи, на путешествијама по Ирану договарао је економску и културну сарадњу двије земље. Удовицама иранских муџахедина, који су у Босни чинили монструозне злочине над немуслиманима, међутим, пријатељски је захваљивао за огромну помоћ у рату. За обје стране, да ли и са истим намјерама, потцртавао је, за њега, горуће проблеме.

– Оно што морамо убрзано рјешавати јесте кретање капитала и кретање људи, олакшање кретања људи. Дакле, имамо један ригидан визни режим који треба хитно рјешавати и олакшати и морамо омогућити трансфер средстава између Ирана и БиХ – рекао је Изтебеговић.

Ригидан или не визни режим, за ирански пасош бх. граница већ децинијама није препрека. Није била ни 90-их година прошлог вијека, када су је под покровитељством Бакировог оца Алије, и без потешкоћа прелазили џихадисти – који су тада, баш као у Сирији данас, заробљеницима по средњој Босни ритуално одсијецали главу, мучили, силовали и палили. Није била препрека ни инструкторима који су на бх. тлу формирали кампове за обуку терориста попут Погорјелице, нити шлеперима наоружања и муниције или милионским новчаним донацијама.

Двије деценије касније, трусним бх. тлом и даље крстаре разни ирански емисари. Око 500 обавјештајаца – који бх. границу прелазе између осталог и са дипломатским пасошима. Најмање три таква емисара, мимо воље Изетбеговића млађег, и без медијске помпе протјерана су прије коју годину.

Иранске ратне заоставштине има и у наводним хуманитарним организацијама или научно-истраживачким центрима попут ИБН Сине, којег је још у рату озваничио Али Ахбар Велајати. За боље познаваоце прилика Техеран је био и остао Бакирово политичко наслијеђе. Као што су и Анкара и Ријад, којима је претходних година био наклоњенији. Бар јавно!

– Одлазак у Техеран је управо зато да се ови и обавјештајни и други потенцијали у стварању паравојски и параполиција и сличних организација, појачају и из самог Ирана. И бојим се да је то са знањем Америчке амбасаде у Сарајеву и да они на овај начин у ствари кажњавају своје дојучерашње фаворите – сматра стручњак за безбједност Џевад Галијашевић.

А сви заједно, бх. грађане, чији емисари по бијелом свијету, очигледно једно говоре а друго договарају. И у суживот се заклињу, а удовице крвника тајно посјећују.

Тагови: БиХ, Иран, Муџахедини