У Црној Гори не желе Србе у бирачком телу: „Нарушиће нам темеље државе“

Сам наговештај да би Црна Гора могла да разматра могућност споразума о двојном држављанству са Србијом изазвала је буру у делу подгоричке јавности, посебно у опозиционој Демократској партији социјалиста, пишу „Вечерње новости“.

Из ужих кругова стижу „упозорења“ да би овај потез могао да наруши саме темеље државе, а опасност виде у Београду и потенцијалном „изборном инжењерингу“.

Под баражном ватром нашао се председник Скупштине Црне Горе и лидер Нове српске демократије Андрија Мандић, само зато што је недавно од Истраживачког центра парламента затражио да му направе рад на тему „Упоредна пракса остваривања права на двојно држављанство“, а у сврху предлога закона.

Мандић је од Истраживачког центра затражио анализу црногорског нормативног оквира остваривања права на двојно држављанство, као и упоредну праксу. Навео је да рад треба да буде у облику компаративног прегледа, студије и прегледа статистичких података.

Захтев за измену Закона о двојном држављанству са Србијом представници коалиције „За будућност Црне Горе“ раније су испоставили премијеру Милојку Спајићу. Из опозиције су реаговали указујући на могући „изборни инжењеринг“ из суседних држава, првенствено Србије. Из опозиционог ДПС поручили су премијеру Спајићу да се „не игра државом“, јер је двојно држављанство са Србијом „пут у нестанак независне Црне Горе“.

Одговарајући на ове критике, премијер Спајић је казао да измене Закона предвиђају да новим држављанима неће бити омогућено да гласају у наредних десет година, а таквих је око 300.000. Он је „умирио“ такозване суверенисте „појашњењем“ да ће се у изменама Закона о држављанству ићи тек након што се обезбеде сви заштитни законски механизми, те да су предуслов за таква решења – уставне промене.

Лидер Демократске народне партије Милан Кнежевић сматра да би двојно држављанство са Србијом отклонило неправду према „нашој браћи и сестрама који се осећају одбачени и заборављени“.

„Што се ово ‘Вијести’ буне против двојног држављанства? Па, Жељко Ивановић, као Шумадинац из општине Кнић, имаће право поред српског које има, добије и црногорско. Али и моја сестра која је рођена у Подгорици, а живи у Београду, исто ће имати право да добије црногорско држављанство које су јој одузели. И мој син од 11 месеци који је странац у Црној Гори, имаће право да постане црногорски држављанин. И још стотине хиљада наших сународника који живе у Србији, Турској, било где. Добро дошли кући“, навео је Кнежевић на фејсбуку.

Иначе, рестриктивни Закон о држављанству донео је 2008. године ДПС Мила Ђукановића. Према Закону, држављанство се стиче рођењем, пореклом, пријемом или споразумом о двојном држављанству с другом државом. Такав споразум Црна Гора нема ни са једном државом.

Држављани земаља бивше СФРЈ могли су да задрже црногорско држављанство уколико су га стекли пре проглашења независности јуна 2006. године.

Међутим, они који су стекли неко друго држављанство после те године, црногорско губе по аутоматизму. Како су сада навели из ДПС-а, строги критеријуми заштита су за државу од око 630.000 становника. Оценили су да на малом броју бирача, којих је у Црној Гори око 540.000, свака промена може да има кључну улогу у изборном процесу.

Подсећамо, захтев за измену Закона о црногорском држављанству, односно увођењу двојног држављанства са Србијом, представници дела просрпског блока испоставили су средином године премијеру Милојку Спајићу.

За челника Демократске народне партије (ДНП) Милана Кнежевића то један од услова за подршку Спајићевом кабинету.