Изостанак компромиса би лако могао да омогући повратак ДПС-а, оцењује за Спутњик уредник Нове српске политичке мисли, социолог Ђорђе Вукадиновић који недавно одржане локалне изборе у Никшићу види као неку врсту прекретнице у ставу и приступу странака и лидера, победника августовских парламентраних избора.

Нужан компромис у власти Црне Горе

Избори у Никшићу су показали да је ДПС Мила Ђукановића, иако је изгубила власт у његовом родном граду, са 40 одсто подршке бирача колико су имали и на августовским парламентарним изборима, и даље појединачно најјача партија.

„Мислим да без обзира што се они неће сложити око тога шта је разлог што Ђукановић и ДПС нису прошли лошије, морају да констатују оно што је очигледно, а то је да тог осипања ДПС-а нема, да је Ђукановић врло искусан и вешт противник и да ће искористити сваку шансу коју му они као његови противници дозволе“, каже Вукадиновић за Спутњик.

А изгледа да су сви заједно то прилично дозволили. Како напомиње наш саговорник, три месеца након формирања владе и шест месеци од избора, у Црној Гори се главна полемика, критика и стрелице размењују унутар табора августовских победника.

Реконструкције нема, па има…

Ситуацију најбоље илуструје чињеница да је пре недељу дана премијер Кривокапић устврдио како је реконструкција владе „апсолутно непотребна“. После разговора са лидерима Демократског фронта потврдио је да је прихватио разговор о реконструкцији владе „у прихватљивим и природним границама“, шта год то значило.

Да ли самокритично, тек, Кривокапић је приметио да је култура дијалога мера демократије и да ће чешће организовати састанке који могу бити корисни и дати јасне поруке и сугестије.

А то је ваљда било очекивано од старта рада владе експерата, поготово што је свакоме сасвим људски, а не само политички, морало бити јасно како је горак осећај био у устима људи у Демократском фронту, оних који су освојили највећи део гласова међу онима који су стали на црту ДПС-у. Али можда још више и због тога што је ту културу дијалога и збијање редова наметала чињеница да је власт узета са само једним посланичким мандатом више од ДПС.

Шта то значи врло брзо су се уверили приликом изгласавања Закона о слободи вероисповести када је УРА Дритана Абазовића морала да замени једног посланика другим, оним који је пристао да гласа за те измене.

Није, додуше, било лако ни Кривокапићу да обуздава захтеве оних који су 30 година чекали смену Миловог режима, па су сасвим нереално мислили да се преко ноћи може поништити баш све што их посебно жуља, од признавања Косова и Метохије до чланства у НАТО.

Правосуђе као камен спотицања

Посебан камен спотицања је ситауција у правосуђу које по оцени Независног удружења правника Црне Горе захтева хитне реформе. Демонтажа правосуђа које и даље куца пулсом Миловог режима, још није започета, па је један од лидер Демократског фронта, Андрија Мандић, најавио је да се они неће изјашњавати ни о једном предлогу у парламенту док се на дневни ред не ставе тужилачки закони. Тиме је практично најавио блокаду рада парламента.

Вукадиновић каже да га ситауција у Црној Гори подсећа на ону у Србији 2000. године  унутар ДОС-а и сукоб ДС и ДСС-а, с том разликом што ће за разлику од тада развлашћеног СПС-а Ђукановић у Црној Гори бити на месту председника још две године, а ДПС се није осуо и даље је најјача странка у Црној Гори.

Мило се неће предати

Нико се у Црној Гори, додаје он, не може понашати као да чврсто држи кормило власти и да је само питање како поделити ту власт између себе. Кратко речено, Ђукановић није готов и неће се предати и искористиће сваку шансу коју му они буду пружили. Зато сматра важним што је учињен први корак, што су почели међусобно да разговарају.

„Ови разговори и састанци којих је већ било претходних дана унутар владајуће већине могли би да буду наговештај другачијег приступа и тога су свесни и они сами и у Фронту и у окружењу Кривокапића, али и остали који чине владајућу већину. Демократски фронт се не може третирати као да није део владајуће већине, али ни Фронт не сме да се понаша као да није део владајуће већине“, истиче Вукадиновић.

То је, каже, неопходно ако не желе да омогуће повратак Ђукановића и без обзира на замерке које имају једни према другима морају максимално конструктивно и кооперативно да поступају.

Власт свесна опасности

Наш саговорник је уверен да ако не извуку поуке постоји реална опасност да до повратка ДПС-а дође. У том светлу, каже, види и ретерирање премијера Кривокапића, да је ипак спреман да разговара и о реконструкцији владе и о неким конкретним понудама челницима ДФ-а.

Исто тако се, додаје, нада да ће доћи и до промене тона и наступа и челника Фронта који су се у претходним данима и месецима према влади односили критикујући је жешће и од самог Ђукановића. Договора би, сматра, морало да буде.

„Морало би да буде неке врсте компромиса којим би влада еволуирала у неку полуексперттску, полуполитичку владу са укључивањем појединих челника ДФ, уз договор о утврђеном сету приоритетних закона које треба упутити скупштини. Неприхватљиво је да се Фронт понашао као најљућа опозиција овој влади, што је на неки начин кажњено на изборима у Никшићу са оних 11 процената гласова мање које су имали него у августу прошле године“, истиче Вукадиновић.

Саговорник Спутњика, међутим, указује и на проблематично понашање друге стране које мора да буде превазиђено:

„Ни премијер Кривокапић и његово окружење и остали лидери у власти, Абазовић, Бечић, не могу да наступају тако као да Фронт не постоји, као да није део владајуће скупштинске већине. Он то јесте, али се до сада они нису тако понашали, нити су их ови други тако третирали као део већине. То се дакле, мора променити и са једне и са друге стране. Мислим да ће то бити највероватнији правац компромиса  промена односа ДФ према влади и да остали морају уважити чињеницу да ДФ чини костур те владајуће већине“.

Кривокапићева партија

На питање шта ће се десити ако се Кривокапић одлучи на оснивање партије, што је ових дана такорећи најавио, изјавивши да је то у овим околностима логично питање, Вукадиновић сматра да на то не треба гледати као на сензацију.

„Ако се буде ишло на попуну, односно више-мање политичку реконструкцију владе, а чини ми се да ће се ићи у том правцу, онда мислим да је врло могуће да ће премијер Кривокапић ићи на формирање сопствене странке. На крају крајева то не треба да буде никаква сензација ни скандал пошто он има значајну подршку у овом тренутку у црногорској јавности и вероватно жели да капитализује ту чињеницу“, оцена је уредника Нове српске политичке мисли.

Важно је, како каже, да се до сада нагомилано неповерење отклони и тешке речи оду у други план.