У базу података унесена 89.273 документа за 34.930 Срба убијених у рату

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да су у базу података Центра унесена 89.273 документа за 34.930 Срба убијених у протеклом рату у БиХ.

Образлажући у Народној скупштини Републике Српске извјештај о анализи и плану активности о питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, Којић је рекао да овдје није ријеч о именима, презименима и обичним бројевима, већ о персоналним досијеима сваког лица појединачно.

Којић је подсјетио да је Републички центар извјештајном периоду реализовао Пројекат пописа и евидентирања српских жртава у протеком рату у периоду од 1991. до 1995. године, истичући да се тренутне активности спроводе на припреми и публиковању резултата.

Када је ријеч о прикупљању доказне документације, Којић је навео да је Републички центар наставио са прикупљањем, истичући да се тренутно у посједу Центра налази више од четири милиона страница.

– Настављен је активан рад на прикупљању чињеница и доказа о женама жртвама рата српске националности. У бази података Центра унесено је 1.775 имена жена од којих су већина биле жртве сексуалног злостављања и других облика тротуре – рекао је Којић.

Он је навео да је Републички центар наставио са пројектом „Дјеца жртве рата“, напомињући да је ове године издата публикација која говори о страдању 12 бањалучких беба под називом „Шта су скривиле?“.

– Републички центар је започео са реализацијом активности које се односе на евидентирање свих масовних стратишта, односно израде Атласа злочина. Имамо евидентирана сва масовна стратишта, а тренутно обрађујемо свако појединачно са свим неопходним елементима – рекао је Којић.

Говорећи о догађајима из јула 1995. године у регији Сребренице, Којић је истакао да Републички центар ради континуирано истраживање о томе.

– Истражујући ратне злочине Петог корпуса такозване Армије БиХ, Републички центар активно је двије и по године сарађивао са поступајућим тужиоцем и радио на прикупљању документације и обезбјеђивању свједока. Овај предмет је у судском поступку јер је потврђена оптужница против команданта тог корпуса Атифа Дудаковића и још 16 лица – рекао је Којић.

Када је ријеч о Сарајеву, Којић каже да је Републички центар у сарадњи са поступајућим тужиоцем уступио сву документацију о досадашњим истраживањима и свједоцима.

– Успјешно је реализована активност на истраживању НАТО бомбардовања Републике Српске и израђена пупликација `Намјерном силом на Републику Српску` – рекао је Којић.

Он је навео да је Републички центар, радећи на Пројекту мапирања логора и мјеста заточења Срба у протеклом рату, анализирао документацију и утврдио 554 локације у 76 општина.

Којић је истакао да је Републички центар започео дигитализацију архивске грађе која се налази у архивама у БиХ и региону, истичући да је ово значајно јер ће тако она бити сачувана.

Он је рекао да је Републички центар урадио анализу о ратним судијама и тужиоцима, те поднио пријаву Високом судском и тужилачком савјету /ВСТС/ БиХ која садржи више од 1.000 страница доказне документације.

– Обавјештени смо од Канцеларије дисциплинског тужиоца ВСТС-а да не постоји основ да они буду дисциплински третирани јер то није уређено законом – истакао је Којић.

Којић каже да је Републички центар након тога израдио приједлог измјене Закона о ВСТС-у и упутио га посланичким клубовима у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

– Тужилаштву БиХ је достављена информација о ратним судијама и тужиоцима. У овом моменту могу рећи да се спроводи истрага против неких од ратних судија за које постоји довољно доказне документације – истакао је Којић.

Он је рекао да Републички центар континуирано прати рад Тужилаштва и Суда БиХ, истичући да су Срби у 56 одсто случајева оптужени за ратне злочине.

– Србима је до сада укупно изречено 1.855,5 година затвора, што је 71 одсто укупних затворских казни, док је за злочине над Србима до сада правоснажно осуђено 48 лица и изречено им 356,5 година затвора, што чини 14 одсто – навео је Којић.

Он је рекао да не постоји сарадња са Тужилаштвом БиХ, већ добра сарадња Репубичког центра са неким од поступајућих тужилаца која је резултирала подизањем оптужница за злочине над Србима у предметима „Атиф Дудаковић“, „Брадина“, „Посавина“, „Чемерно“, „Калиновик“ и „Вишеград“.

Он је напоменуо да је Републички центар остварио добру сарадњу са адвокатским тимовима Срба оптужених у Хашком трубуналу и пред Судом БиХ.

Говорећи о стратегији за рад на предметима ратних злочина, Којић је нагласио да је урађена ревидирана стратегија која више од годину дана није усвојена у Савјету министара.

Он је подсјетио да су у складу са закључцима Владе и Народне скупштине Републике Српске формиране двије међународне комисије – Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији, те Независна међународна комисија за истраживање страдања Срба у Сарајеву.