ТУЖНО И РАДОСНО СЈЕЋАЊЕ: Бесједа Митрополита Амфилохија – Цетињски манастир, 6. јануара 2020.

Литургијска бесједа Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија – Цетињски манастир (Бадњи дан) 6. јануар 2020. љ. Г

“Господ је кроз пророке говорио оцима нашим о великим Светим тајнама, а пуноћа тога Његовога јављања о својој Тајни, Тајни овога свијета, Тајни људског живота и смисла човјечанства, откривена је у рођењу дјетета Исуса у Витлејему. Та пророштва о Њему започињу од прадревних времена, од Адама и Еве, послије њиховога гријеха када су погазили заповијест Божију и одрекли се живога Бога и заповијести које им је рекао. Господ је рекао да ће оставити непријатељство између змије и жене, и сјемена змијинога и сјемена женинога, и да ће дијете женино газити на главу змијску. То је било прво пророштво које смо и прочитали у овим паримијама – одломцима из Старога завјета. Прво пророштво о Христу Господу, а онда редом, сваки од пророка, а има њих не мало пророка древних, свједочио је о Христовом доласку. Чули смо пророштва и пророка Мојсија, и пророштво пророка Михеја, пророка Данила, пророка Исаије… пророка Малахије, који је предуказао и рођења Јована Крститеља, који ће доћи и показати путеве и стазе Господње прије њега, као што се и догодило.

И на крају сва та пророштва су се остварила у овај свети дан Христовог рођења, дан Божића малога Дјетета од Дјеве рођенога, у коме су се сабрале све те Тајне неба и земље, који је Творац, кроз кога је Господ – Бог Отац – створио небо и земљу и све што постоји. Кроз Њега је све постало што је постало. Он бјеше у почетку као вјечни Логос, вјечна ријеч Божија у Богу. Као Бог, као Божија ријеч је постојао у Богу Оцу, да би онда кроз Њега Бог Отац створио небо и земљу и све што постоји. И да би онда не само створио кроз Њега све што постоји, него да би, када је дошла поноћа времена, Господ послао Њега да дође у овај свијет и посвједочи себе и Оца свога небескога. И да нас научи да и ми и Њега називамо Оче наш који си на небесима. Не само да је Његов Отац од вјечности, него да је и Отац свију нас: Оче наш. Зато увијек изговарамо ту дивну молитву, који смо од Христа научили, у којој исповиједамо и Тајну Свете Тројице. Јер кад кажемо Оче наш који си на небесима онда исповједамо Бога Оца кроз кога је све постало што је постало.

Да се свети име твоје. Име Његово – које је изнад свакога имена – јесте управо име Исус Христос Син Божји јединородни. Да се свети то име Његово, да буде свето и у нама, да кроз нас проговори Његово име.

Да дође царство твоје. То је тајна Духа Светога – Трећега лица Пресвете Тројице. А откривањем Пресвете Тројице призван је и свијет, и човјек нарочито, да испуни вољу Божју: Да буде воља Твоја и на земљи као што је на небу.

И призив онда: Хљеб наш насушни дај нам данас. А који је то хљеб? Није то овај хљеб просто свакидашњи, него је то Он као хљеб живота који силази с неба јер је Господ сам рекао за себе: Ја сам хљеб живота који силази с неба – ко једе од овога хљеба неће умријети, него ће вјечно жив бити. Зато се и назива надсуштаствени хљеб, кроз њега и овај земаљски хљеб и храна добија свој прави смисао. А кроз њега и људски  живот и храна, и све што се догађа са човјеком, и тијело његово, постаје призвано да и оно буде обиталиште Духа Светога. И душа његова, такође. И човјек постаје биће кроз Њега и преко Њега, кроз Његово рођење и оваплоћење, и човјек постаје не само душа жива, него у маломе богочовјек. Прима у себе квасац богочовјечности, Божији квасац, и човјек, који је рођен у овоме пролазноме свијету, и који је по својој природи смртан, он кроз то Христово оваплоћење и рођење постаје бесмртно, вјечно биће.

Човјек је биће призвано не просто да се рађа на земљи, него да се силом Духа Светога и водом преобрази у биће вјечно, непролазно, бесмртно биће, и то је смисао људскога живота.

И тај најдубљи смисао људскога живота се открива управо нама овдје на земљи кроз Христово рођење. Зато ми прослављамо Господа нашега на овај Бадњи дан, поздрављајући се и преко бадањака, који је симбол Њега као дрвета живота вјечнога и непролазнога. Прослављамо Његов рођендан – Божић, прослављамо Њега као малога Божића, као мало дијете рођено од Духа Светога и Пресвете Дјеве, и кроз Његово рођење прослављамо свако рођење.

Кроз материнство Пресвете Богородице призвано је свако срце сваке мајке, да постане срце Богомајке. И свако дијете кроз Причешће Тијелом и Крвљу Христовом, тим надсуштаственим хљебом, призвано је да постане бесмртно биће, вјечно и непролазно.

За вјечност је рођен човјек, а не за смрт и пролазност, то је она најдубља тајна наше вјере хришћанске и овога дана и догађаја, којега данас прослављамо. Зато су хришћани најдубљи и најмудрији људи на земљи, јер прослављају не смртнога, пролазнога човјека, него бесмртнога. Прослављајући Богочовјека, прослављају ту богочовјечност, која је Светом тајном крштења уграђена у људско биће и живот, у људско рађање и живљење на земљи, и у вјекове вјекова. Зато се на овај дивни и Свети празник поклонимо Оцу и Сину и Духу Светоме – Богу нашем – и прославимо и све оне који су Њега прорицали кроз вјекове, Свете пророке Божје и све оне који су га посвједочили, Свете апостоле и угоднике Његове, свеце до наших времена, колико их је само Господ знаде. Прославимо Господа нашега дивнога у Светима својим, предивнога у Светом рођењу своме. Њему нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин!”

Бесједа на крају Свете литургије – Цетињски манастир, Бадњи дан, 6. јануар 2020. љ. Г: 

“И ми појемо пјесму анђелску и пјесму чобана: Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља. У те три реченице садржан је сав закон и призвање нас људи овдје на земљи. Да прослављамо име Божије, које је изнад свакога имена и у коме је суд и правда, по Светоме Петру Цетињском, и да у исто вријеме, прослављајући име Божије, славећи Га на небесима, стварамо мир овдје на земљи. И да се васпостаља добра, благословена и мирна воља међу људима, међу свима народима. То је оно што је донио Господ Својим доласком у овај свијет, и то је оно на шта су призвани сви људи и земаљски народи.

Мир Божији, Христос се роди! – Ваистину се роди!”