ТУРСКА ПОСЛА

Из поузданих западних дипломатских и обавјештајних кругова, Инфо Српска сазнаје да је у амбасадама водећих земаља чланица ЕУ и САД у Сарајеву, захтјев СДА у вези са промјеном имена Републике Српске, изазвао шок који је брзо прерастао у бијес. Како тврде наши извори ,бошњачки лидери су забрљали јер се нису консултовали, као што је то обичај, нити добили подршку кључних западних фактора, за исказивање намјере да преко представника Странке демократске  акције покрену  процедуру пред Уставним судом, у циљу преиспитивања назива Републике Српске.

Како један од наших саговорника каже: „Тиме се БиХ гура ка озбиљним тензијама са непредвидивим исходом, а то, у овом моменту, није у интересу водећих западних центара моћи“. Приближавају се избори за Европски парламент и због тога ЕУ жели стабилност на просторима Западног Балкана . Било каква компликација ситуације у БиХ, у условима када су усијани односи између Београда и Приштине, могла би да усложни ситуацију.

То, у овом моменту не одговара Западу, који је од ЕУ до САД заокупљен разним унутрашњим и спољним проблемима. Такав развој догађаја ништа мање не погодује ни Русији. Нјој је циљ да у што скоријем времену почне реализација пројекта „Турски ток“ ,  па јој је важно, да на Балкану све буде мирно. Но за разлику од њих како тврде наши дипломатски извори ,Турска има сасвим другачији рачун. Нјени односи са ЕУ и САД су напети а зона геополитичког утицаја је задњих година сужена и са европске (већа активност ЕУ) као и азијске стране (Руски тријумф у Сирији).

У таквим околностима Анкара има интерес да покаже мишиће, поготово пред изборе за Европски парламент када има велики простор за уцјену појединих својих западних, некада партнера а сада ривала. На наше питање – зар тиме Турска не угрожава магистрални гасовод од кога очекује велику корист, добили смо убједљив одговор: „Он се увелико гради ка Турској а за даљи ток та сила није много заинтересована. Он подразумјева зближавање Москве и Берлина а Турској то није интерес“. С друге стране ни транзитне таксе јој много не значе. Неколико стотина милиона евра прихода годишње значајан је новац за мале балканске земље али не и моћну Турску.

Укратко, Турској одговара продубљивање кризе у БиХ. Она онда добија велики маневарски простор и потенцијал за геополитичко профитирање. Може да се појави као фактор смиривања али и генератор даљих проблема ако процени да јој то погодује. У том кључу се треба сјетити недавне изјаве турског предсједника Реџепа Тајпа Ердогана „да Дејтонски мировни споразум обавезно треба ревидирати, будући да није донио рјешење за будућност Босне и Херцеговине“. Од тада није прошло много времена до агресивног покушаја СДА да се тако нешто изведе, прво отварањем питања имена Републике Српске  а затим и њене државне суштине.

Јасно је да иза тога стоји Анкара, чији траг је покушао сакрити и сам Бакир Изетбеговић изјављујући да је  Ердоганов позив на промјену Дејтонског споразума само мантра коју смо од многих до сада више пута чули  многи  и ништа озбиљније.!? Но управо то је и разлог што су уследиле брзе и енергичне реакције западних фактора, чији је експонент у БиХ ОХР. Потез Русије која је због намјере СДА муњевито сазвала састанак Управног одбора Савета за имплементацију мира у БиХ, није нешто што би, како тврде западне дипломате, толико забринуло њихове земље.  Исто важи и за одлучни став Републике Срспке. Снажна реакција је уследила јер је и наивнима јасно да се ради о турској провокацији коју је Изетбеговић објеручке прихватио, док западни чиниоци  не желе да својом попустљивошћу охрабрују агресивност Анкаре.

Турска је покушала да запали ватру у БиХ а показало се да је немоћна када се њене намере и интереси нађу у колизији како са западним тако и руским интересима. Иницијатива СДА је тотално пропала чим је пласирана, а како нам је речено, сада њене лидере чекају озбиљне казне од стране западних средишта моћи како се не би поново десило да буду средство у функцији агресивних намјера Турске. Односи са том силом се толеришу сарајевској политичкој елити само до црвене линије коју не смије да пређе, а сада је преко ње , заслијепљена мржњом и у жељи да доминира Босном и Херцеговином, дрско закорачила.