Трилер у Лондону: Ако је Хрватска најзад признала геноцид у НДХ зашто некоме смета да се то и чује

Процурела информација да је Хрватска на заседању Међународне алијансе за сећање на Холокауст признала геноцид над Србима у НДХ, уколико је тачна, има огроман значај и представља прекретницу у званичном односу Републике Хрватске према усташком убијању Срба у Другом светском рату. Помињала се и могућност примања спомен-комплекса Јасеновац у Унеско.
Хрватска делегација је 2. децембра у Лондону, први пут од кад се отцепила од Југославије, признала да је НДХ извршила геноцид над Србима, пренеле су „Новости“. Ово се догодило на заседању Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА), а шеф хрватске делегације Сара Лустиг наводно је изјавила да „нико не може да пориче геноцидну природу режима НДХ и злочина извршеног над Србима“. Након тога су делегације САД, Израела и Србије затражиле да то понови, што је, наводно, и учинила.

ИХРА је врло брзо реаговала тако што се огласила на свом сајту где је јавно осудила ово „цурење информација“, подсетивши да је Хрватска „постигла напредак у решавању забринутости у вези са спомен обележјем у Јасеновцу“. У њиховој изјави се наводи да је читаво питање врло деликатно, те да преговори захтевају међусобно поштовање и поверење. ИХРА је писања у српској штампи описала као нетачна, рекавши да доводе у опасност „сав напредак“ постигнут до сада.

ИХРА је изневерена од стране онога ко је објавио ове информације. Ова особа није деловала на начин који би помогао свету да разуме историју Јасеновца. Извињавамо се шефици хрватске делегације због неправедног поступања према њој. На крају, ово питање морају заједно да реше Хрватска и Србија. Због понашања неких од представника Србије према ИХРА-и, овај задатак је сада отежан, наводи се у њиховом саопштењу.

Шта Србија има од овог (непотврђеног) признања?

Неретко се из хрватске јавности, па чак и оне која важи за стручну, може чути како су логори за децу у Независној Држави Хрватској, иначе једини те врсте на свету, заправо били обична прихватилишта. Заговорници овог дискурса такође инсистирају да су логораши у Јасеновцу имали богат културни и друштвени живот, будући да су за њих приређиване представе. Од оваквих беспризорних лажи, па до играња са бројем, начином и разлогом мучког убијања српских, али и ромских и јеврејских цивила, различити су начини на који појединци и институције Републике Хрватске релативизују и негирају мучење, убијање и затирање Срба.

Историчар др Стефан Радојковић каже за Спутњик да се оваквим признањем, уколико је уистину изречено, не би ставила тачка на читаву причу о ревизији историје, али би то највероватније био почетак краја државно спонзорисаног ревизионизма у Хрватској.

Он подсећа да је прошлогодишње заседање Хрватске Међународном алијансом за сећање на Холокауст био тотални фијаско који се јасно огледао у њиховим намерама да релативизују не само логор смрти Јасеновац, већ и страдање односно геноцид над Србима на простору читаве НДХ. Геноцид над Ромима и Јеврејима никада неће порећи, али ће се својски трудити да га, уместо свог, представе као дело нацистичке Немачке.

Ако је истина да је Сара Лустиг као представник Хрватске и директор спомен-подручја Јасеновац рекла да је геноцидни карактер НДХ неупитан и самим тим имплицира да је неупитан и карактер геноцида над Србима у НДХ то је добар почетак да се стане са државно спонзорисаним ревизионизмом у Хрватској, изјавио је Радојковић за Спутњик.

Међутим, ово не значи да ће различите невладине организације, научници и квазинаучници као и католичка црква у Хрватској престати да шире своје досадашње пропагандне наративе о томе да је у Јасеновцу страдао, како они кажу, мали број побуњеника и непријатеља државе, објашњава наш саговорник.

Још једна повољна вест за нас, уколико је извор информација то добро пренео, јесте то да су разне делегације из Аустрије, Израела, Америке и других земаља тражиле да се понови изјава Саре Лустиг, што значи да је искуство ИХРА са председавањем Хрватске прошле године било изразито негативно и да сада просто последице долазе на наплату.

Колико ће ово значити будућим истраживачима?

Истраживања су већ олакшана у смислу да они који желе озбиљно да се баве темом страдања Срба у НДХ увек могу да дођу у архиве који су отворени како у Хрватској, тако и у Србији и широм света – у Немачкој, Енглеској, у САД. Сама истраживања никада нису била проблем, каже Радојковић, већ чињеница да су дуготрајна, скупа и мукотрпна за саме истраживаче.
Оно што јесте чињеница је да је НДХ намеравала да делимично или у потпуности уништи српски народ на њеној територији, у то нема сумње и то је већ толико пута доказивано и доказиваће се и даље. Мислим да ово неће бити толико подстрек за саме истраживаче колико ће бити подстрек за институције Републике Србије да се озбиљно позабаве подршком тим истраживачима који раде на овим питањима одговорно и професионално.

Са друге стране, додаје Радојковић, ово ће бити сигнал и Хрватској да је време државно спонзорисаног ревизионизма и негационизма геноцида над Србима у НДХ прошло и да је ово само први корак у правцу истине. Биће и показатељ хрватским институцијама да морају бити далеко сарадљивији са ИХРА и другим међународним актерима, што није био случај у прошлости.

Јасеновац уврстити у Унеско

На међународној седници је наводно сугерисано и то да Хрватска са Каменим цветом, спомеником Богдана Богдановића на спомен-подручју Јасеновац, конкурише за заштићено културно добро на листи Унеска.Чланица британске делегације Џили Кар инсистирала је и да се изврше нове сондаже терена и утврде потенцијалне масовне гробнице или нађу други историјски артефакти.
То би, сматра др Радојковић, било од изузетног значаја, наравно у зависности од текста и начина на који би читава ствар заправо била заведена на Унеско листи баштине од посебног значаја.

Имали смо преседан са Аушвицом који се већ налази на Унеско листи и једини други пример концентрационог логора на свету који би се ту нашао је Јасеновац. Надам се да се та одредба неће односити само на споменик, већ и на целокупно спомен-подручје Јасеновца. То ће се тек видети јер то не зависи само од жеље историчара и стручњака, већ и од међудржавних и међународних односа и односа снага у Унеску.

Све су ово добри кораци у правом смеру, верује Радојковић, и сад само треба наставити са даљим радом. Поента је да се не смемо сада зауставити и задовољити само овим, већ да научници, државне институције, међународне организације морају наставити и даље да раде на томе да се Јасеновац и страдање Срба, Јевреја и Рома у њему меморијализује на прави начин и подигне на светски ниво, што оно свакако и заслужује.