ТРЕЋЕ ПОВЛАЧЕЊЕ: Зашто Душко, а не Мило?

Вест да је Председништво владајуће ДПС одлучило да за мандатара за састав нове предложи потпредседника актуелне владе Душка Марковића одјекнула је у региону као мање-више готова ствар да се актуелни премијер Мило Ђукановић повлачи из политике.

Без обзира на повлачење са државних функција, Мило Ђукановић ће сигурно остати на челу ДПС-а, макар до новог Конгреса који би требало да буде одржан у лето 2020. године, пише провладина Побједа.

Иначе, Ђукановић се до сада два пута повлачио са државних функција и поново се враћао – 2006. и 2010.

Позивајући се на своја сазнања, Побједа пише да је процена врха партије и државе да је неопходно да Ђукановић буде на челу партије јер је то захтев и партијске базе, али и заједничка процена да треба кадровски освежити и оснажити странку.

Ђукановић је треће повлачење наговестио у марту ове године, када је у интервјуу једној руској телевизији казао да је испунио све своје циљеве.

„Трудим се да будем одговоран према данашњим потребама Црне Горе. Истовремено, мислим да сам испунио оно што су били моји планови и моја очекивања у политици. Верујем да сам дао Црној Гори све најбоље што сам могао да дам“, рекао је тада Ђукановић, иначе, званичник са најдужим премијерским стажом у историји Црне Горе.

Зашто Душко, а не Мило, питање је на које је покушао да одговори Борис Раонић из Грађанске алијансе, који ту промену виду као реализацију нечега о чему се давно шушкало.

„Од када је Душан Јањић изјавио да је на Минхенском форуму са Ђукановићем договорено повлачење након ових избора, по први пут се јавно проговорило о ономе о чему се шушка одавно. Марковић или Ђукановић није посебно битно, јер говоримо о влади и стилу владања континуитета, а у овој фази интеграцијама, нама треба дисконтинуитет. Уколико Марковић скупи већину за састав владе, не очекујем битније новине у начину вођења државе“, казао је Раонић у изјави за ЦдМ.

Он цени да ће највећи проблем Марковићу бити тај што нема јаку политичку фигуру уз себе.

„А уз нестабилну већину, нагомилане проблеме и промењену геостратешку позицију, у којој ЦГ више неће бити толерисане ствари као до сада, сигурно је да ће ово бити влада са највећим изазовима до сада“, сматра Раонић.

Овако је Ђукановић објаснио претходна повлачења:

Први пут, Ђукановић се повукао, такође са места премијера, почетком октобра 2006. године, али је остао у политичком животу Црне Горе обављајући и даље функцију председника Демократске партије социјалиста.

Разлоге за своје повлачење тада је описао као државне, партијске и личне природе.

„Мислим да је ово тренутак да неки нови људи, са неком новом енергијом, треба одмах да приону на нове послове и да искористимо сваки нови дан како би што квалитетније обезбедили остваривање онога што су стратешки интереси Црне Горе“, рекао је том приликом Ђукановић.

На месту премијера тада га је заменио Жељко Штурановић, а када се након две године повукао из, како је тада саопштено, здравствених разлога, поново је га је заменио Ђукановић 2008.

Враћајући се Ђукановић је то образложио свешћу о својој одговорности.

„Свестан своје посебне одговорности, прихватио сам да променим личне планове и покушам да одговорим државним потребама“, рекао је тада Ђукановић и нагласио да и даље „сматра веома убедљивим разлоге због којих се 2006. повукао са државних функција, али да се вратио јер су наступиле ванредне околности“.

Други пут, Ђукановић се повукао у децембру 2010. Он је тада истакао да одлука о оставци није нова и није исхитрена, као и да није донесена под притиском изнутра или споља.

„Време које сам провео на најодговорнијим функцијама траје дуго – две деценије. Одлазим чисте савести и уздигнута чела, задовољан са оним што сам урадио“, навео је тада он.

На место председника Владе тада га је наследио Игор Лукшић.

Где год да буде седео, у Скупштини, као посланик, на челу ДПС, влади или евентуално на месту председника Црне Горе, Ђукановић ће и даље бити на већ јасном путу Црне Горе ка евроатлантским интеграцијама.

Ђукановић је политичар који је Црној Гори обезбедио независност и повео је путем ЕУ и НАТО-а жртвујући на том путу и некада велико пријатељство са Русијом.

На почетку политичке каријере у бившој СФРЈ, због става и начина на који је доносио одлуке назвали су га „Мило Бритва“.

Данас је једини политичар од утицаја који је каријеру почео у апарату комунистичке номенклатуре. Политички је наџивео све своје другове из Савеза комуниста Југославије: са власти су отишли и Милошевић, и Глигоров, и Кучан… Ђукановић је остао.

Још као студент био је председник омладинске организације.

У време Милошевићеве антибирократске револуције био је један од јуришника у обрачуну са „старом гардом“ у Комунистичкој партији Црне Горе, која се касније трансформисала у и данас владајућу Демократску партију социјалиста, на чијем је челу.

Тагови: ДПС, Мило Ђукановић