Трагом саопштења Стејт департмента: Зашто оно што важи за Јупитера не важи за Црну Гору

Стејт департмент у изјави за „Глас Америке“, саопштио је да су „Сједињене Америчке Државе дубоко забринуте због могућих последица које би закон о страним агентима који је предложен у Црној Гори, могао имати на демократију, људска права и основне слободе, укључујући слободе изражавања и удруживања“.

Додаје се да би у Црној Гори, „савезници у НАТО-у и кандидату за чланство у Европској унији“, „такав закон би могао ограничити грађански простор“.

„Могао би стигматизовати организације цивилног друштва које раде на побољшању живота грађана Црне Горе и ометати критички рад независних медија који јавност извештавају на основу чињеница. Ти елементи изразито су значајни за све демократске институције и системе“, наведено је у одговору портпарола Стејт департмента „Гласу Америке“.

Претходно је Андрија Мандић, председник Скупштине Црне Горе и лидер Нове српске демократије, која је део владајуће већине у Црној Гори, саопштио да ће предлог закона бити заснован на Закону о регистрацији страних агената у Сједињеним Америчким Државама (Foreign Agents Registration Act).

„Не видимо зашто би било коме сметало повећање транспарентности читавог друштва по узору на највеће демократске тековине западног света“, саопштено је из коалиције За будућност Црне Горе која је најавила предлог закона.

Из Владе Црне Горе саопштено је, међутим, да остају на европском путу и да се предлог таквог закона неће наћи на њиховом дневном реду, као и да Покрет Европа сад, чији је лидер Милојко Спајић, премијер Црне Горе, неће подржати такав закон.

Непосредни повод за иницијативу ЗБЦГ био је извештај Међународног форума за демократске студије при Националној задужбини за демократију (НЕД), америчкој НВО која делује и у Црној Гори.

„Страни нелиберални утицаји, нарочито из Кремља и Пекинга, нуде лажну алтернативу европском пројекту“, изјавила  је на скупу „Борба против ауторитарног утицаја на Западном Балкану: Црна Гора као пробни случај“, Тања Драмац Џиријес, заменица директора за Европу у НЕД-у.

Ауторка извештаја Вања Ћаловић Марковић у извештају је посебно поменула Русију, Кину и Србију.

„Кремљ покушава да утиче на парламентарне изборе у Црној Гори подршком проруским политичким групама, као што је Демократски фронт. Србија јача тај утицај финансирањем просрпских политичких странака, куповином црногорских медија и успостављањем српских културних институција које јачају ставове усклађене са Кремљом“, рекла је она наводећи СПЦ као кључно средство наводног утицаја Србије и Русије.

„Сви знамо за ФАРА закон, односно Foreign Agents Registration Act, као један од темељних америчких закона који не забрањује делатност у Америци људима који примају новац из иностранства, али који захтева да свако ко прима новац из иностранства за своју делатност то мора да пријави. Али, по оној римској максими, ‘Quod licet Lovi, non licet bovi’, односно, ‘Што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу’, тако се понашају и Сједињене Државе у овом случају, и не само у случају Црне Горе. То што је темељни амерички закон, један од основа америчке демократије, то што је једна од главних брана америчке демократије од спољних утицаја, мешања у унутрашња питања САД, они не дозвољавају другим државама, које су њихови вазали, које су у њиховој интересној сфери“, каже за РТ Балкан историчар Богдан Живковић, добар познавалац прилика у Црној Гори.

Тако се, наставља Живковић, долази до невероватног парадокса да они критички коментаришу план српских странака у Црној Гори да се усвоји нешто што би било пуко копирање једног америчког закона.

„Наравно, разлог за то се налази у америчким интересима, због тога што би један такав закон погодио у највећој мери, готово у 90 посто, људе који примају новац са Запада, дакле из државних  или парадржавних средстава али са Запада, а са циљем дубоког мешања у унутрашња питања Црне Горе или других балканских држава. Дакле, Американци су свесни да би такав закон пре свега као стране агенте означио оне актере на локалу који раде за америчке интересе. То је пуки, еклатантан пример лицемерја. Не можемо имати јаснији пример лицемерја,  него овакав  коментар Стејт департмента. Све то нам говори о стварности у Црној Гори, о стварности у региону и о америчком империјализму“, каже Живковић.

Све ово, вели саговорник, доводи до закључка да је немогуће да ће се поменути закон донети у Црној Гори, да ће иницијатива српских странака бити подржана.

„Не верујем да ће се и једна друга странка томе придружити јер су све врло верне Вашингтону тако да је ово била бура у чаши чаја. Свима нама који пратимо амерички утицај на Балкану занимљиво је да у овом примеру просто видимо ту лицемерност америчке политике. Занимљиво је, такође, рећи  још једну ствар која се тиче НВО сектора у Црној Гори а то је аналогно и другим земљама на Балкану, и Србији. Дакле, ово није била нека озбиљна иницијатива, више се можда радило о револту, нечему што су изговорили српски политичари у Црној Гори јер су под жестоким ударом НВО, ово је питање и које мало кога у Црној Гори занима осим једног танког слоја људи везаних за НВО сектор, и видимо колико невладин сектор може да подигне буру у медијима, у међународним односима, да одмах добије подршку Стејт департмента чим су његови интереси угрожени“, наставља Живковић.

Он констатује да је у питању демонстрација чињенице колико је невладин сектор у Црној Гори али и на Балкану један привилеговани слој друштва.

„Сектор који нема свој легитимитет у народној вољи, нико за њих не гласа, нико њих не симпатише него, просто, зато што су они нека врста трансмисионог каиша западног утицаја и америчког империјализма. И на основу овога видите колико су они важни за америчку машинерију јер кад неко покуша да их и минимално критикује колика се бука подигне у јавности, у медијима, у дипломатији. То говори колико НВО сектор има привилеговану, ничим заслужену позицију у једном друштву“, речи су Живковића.

Према његовим речима, свака рационална, реална и објективна анализа показала би да Запад улаже паре у Црној Гори као и на Балкану које су у стоструко већем износу него било какав новац који у јавни сектор улажу Русија или Кина.

„То је паралелно са стањем када се РТ оптужује да је руски државни медиј, а Н1 се схвата као независна медијска кућа. И ту се ради о томе да су медији, такве фондације, спретни и вешти да оно што је пуко америчко мешање у унутрашње послове, велика улагања у цивилни сектор дефинишу као нешто беневолентно, као нешто што уопште не би требало разматрати. Са друге стране, да сваки покушај паралелне акције Кине, Русије или било које друге државе, означе негативним предзнаком и као нешто што је изузетно лоше по ту земљу. Све то везано је са хегемонијом НВО сектора у медијима, друштву, где они могу да диктирају дискурс како се о неким стварима разговара, како их перципирамо, иако је то у потпуној несагласности са стварношћу“, закључује Живковић.