„Ја сам Ања Мировић и имам 13 година. Мој тата је мјесецима на апаратима у Београду, отказују му органи. Мајка ме је оставила и живим без икаквих примања, а угасили су нам струју. Не могу у школу, гладујем, морам спас тражити. Ја сада немам ништа. Укинули су нам социјално, немам гријање. Тати су сви умрли нема никог ко би нам помогао. Помозите ми да имам за школу, да платим струју, воду. Да купим допуну, да могу тату звати на телефон, да платим дуг. Сви су нас оставили, патим сама. Немам за храну. Немам да платим дажбине. Помозите ми, немојте ме одбацити.“
Нажалост, прича коју је дјевојчица испричала је тачна, с тим што је отац прије пар дана изашао из болнице на своју руку, јер није могао да поднесе да му ћерка буде сама у хладној кући. То ми је, вјеровали или, потврдила моја мајка која Ањиног оца (као поштеног човјека) памти још из доба дјетињства. Немају никог, мајка их је оставила, живе у собици без струје, хране и елементарних услова.
Предлажем (и молим да помогнете) следеће: да пробамо да сакупимо скромну суму новца за струју (око 1000е) и макар годину дана спокојног живота, коју би уплатили на жиро рачун банке. У договору са банком и Ањом, они би могли дq подижу дио прикупљеног новца сваког мјесеца, не би ли спријечили брзо трошење или евентуалне злоупотребе. Тим новцем би плаћали храну, рачуне, али и љекове за њеног оца.
Нећу да дужим више – све јасно: људи, молим вас да се укључимо колико можемо. Када смо скупљали новац за дјецу из Рожаја прољетос, па и за малу Селену, показали смо да смо мала земља великог срца.
Покажимо то још једном и не дајмо да ово (наше!) дијете буде гладно и несрећно, јер је већ доста несреће снашло. План је да је за викенд, надам се са пуним гепеком (и срцем!), посјетимо и уручимо помоћ и тиме скромно, најскромније кажемо да није сама!
Новчана помоћ за породицу Мировић може се уплатити на жиро рачун код Атлас банке 505-0000000-326891-68 на име Веселина Мировића.
Будимо солидарни, будимо људи!
Фејсбук статус Владислава Дајковића