Танасковић: Српско и руско православље на удару споља и изнутра

Срби су народ који, и кад тога није свестан, има дубинску потребу да верује и та потреба га традиционално упућује ка православној црквеној религиозности, тако да је Српска православна цркава једна од најзначајнијих националних институција српског народа, каже о положају и значају религије у српском друштву проф. др Дарко Танасковић.

Он у интервјуу за „Политику“ објаснио да то не важи само за оне Србе који су верници већ и за атеисте, па и секуларистичке атеисте који се идентитетски самоодређују кроз одбацивање и анимозитет према СПЦ.

„Без њеног постојања изгубили би ослонац свога веровања у властити атеизам“, наводи Танасковић.

Указује да се у односима између државе и црве успоставља континуирана интеракција, при чему „неминовно долази до узајамних утицаја“, али према његовим речима, „равнотежа њиховог међуодноса није нарушена, како се у неким идеолошким и политичким групацијама тенденциозно настоји представити“.

„Помиње се чак и ‘клерикализација’ српског друштвеног амбијента, што је толико далеко од стварности и могућности да би се могло назвати ноторном глупошћу“, тврди бивши дипломата.

Он наводи да постоји много незнања или погрешног знања о цркви и црквености уопште, а и о „СПЦ , њеној институционалној природи, устројству и мисији“.

„Постоји суштинско несхватање и неуважавање значаја који за људе има духовна димензија живота. Политичка култура обележена и омеђена тим ограничењем није кадра пронаћи одговарајући однос између материјалног и духовног, искључујући духовно из свог видокруга“, указује професор.

Танасковић подсећа на чувено Стаљиново питање „колико папа има дивизија“, наглашавајући да оно није изгубило на актуелности, напротив.

„Том стаљинистичком логиком данас је надахнуто антидуховно, а самим тим и антицрквено планетарно наступање наводно либералног слободоумног, а заправо тоталитарног и глобализацијског фронта“, подвлачи Танасковић.

Истиче да у погледу критике Црква не треба да буде недодирљива, али указује да у већини случајева није реч о објективној критици већ о нападима који имају за циљ урушавање угледа СПЦ у друштву, јер он је за неке снаге и даље „неподношљиво висок“.

„Слободан Стојићевић је у изврсној студији ‘Хибридни рат против против СПЦ’ документовао и јасно показао да је православље, посебно руско и српско, из недвосмислених геополитичких разлога, данас на усредсређеном удару споља и изнутра. То није ни измишљотина, ни теорија завере, већ потврђена истина“, подвлачи Танасковић.

Лицемерни захтеви да се СПЦ изјасни о литијуму

На питање новинара о позивању врха Српске православне цркве (СПЦ) да се изјасни о отварању рудника литијума у Србији, из појединих кругова, који аплаудирају владикама који су против, Танасковић је одговорио да је њено саборно позвање да доприноси јединству, а не продубљивању подела у српском народу“.

„Индикативно је, као израз безочног лицемерја и цинизма, да од патријарха Порфирија, у име моралних вредности хришћанства и пастирске одговорности, дрско траже да се изјасни исти они који у свакој прили кад Црква проговори дижу галаму, наводно штитећи секуларни поредак од клерикалног мешања“, каже акадамик.

Указује да црква није ни политичка ни невладина организација, већ да она увек делује у складу са својом духовном мисијом.

„Зашто би се она стављала на неку страну, у вези са једним недавно отвореним контроверзним и непримерено драматизованим феноменом, о коме тек треба да се на стручном и политичком нивоу компетентно проговори и, ако је могуће, поведе дијалог између супротстављених ставова. Ако је такав дијалог уопште могућ“, рекао је Танасковић.

Истакао је да је то што се поједини епископи и свештеници изјашњавају у лично име указује на то да у СПЦ има више демократичности и слободе говора него у неким наводним шампионима ових вредности из закрвљене „политичке арене“.

Посета папе Србији

Танасковић је ценио и да би посета поглавара Римокатоличке цркве папе Франциска Србији донела више користи него штете, али да не очекује помаке у вези са тим, с обзиром на додатно заоштравање у односима између Запада и Истока због сукоба у Украјини.

„Уз ризик да будем оптужен за ‘папизам’ и сличне грехе, уз пуно уважавање аргумената оних који се томе начелно противе, уверен сам да би нам посета папе Франциска Србији, под условом да буде сусретно и добро припремљена, донела више користи него штете, посебно на међународном плану“, рекао је познати оријенталиста и некадашњи амбасадор у Ватикану, додавши да све што је рекао се односи „на овог папу и његов евентуални долазак“, нагласио је Танасковић.

Поводом јачања вехабистичког покрета у региону, Танасковић оцењује да инциденти који су се догодили у последње време упозоравају на потенцијал терористичких ћелија и појединаца у неким крајевима Србије и у БиХ, али сматра да они не представљају алармантну појаву, већ верује да се ти ризици могу уклонити деловањем наших безбедносних служби.

Он је оценио да је од радикализованих и углавном изолованих исламистичких група на дуже стазе опасније деловање неких „умерених“ објективно антисрпских муслиманских политичких субјеката у координатама система.

„То вероватно није ‘политички коректно’ рећи, али је морално некоректно прећуткивати из разлога наводно ‘вишег реда’. И екстремисти се како видимо прекогранично умрежавају и локално потпомажу“, рекао је Танасковић, који сматра да јачање вехабистичког покрета на овом простору има везе са ратом у Гази, додавши да верује да сукоба светских размера неће бити.