Не стишава се бура око писама кардинала Алојзија Степинца која су потврдила да се залагао за истребљење православаца. Реч је о недавно објављена два писма из обимне преписке коју је Степинац, током 1941. године имао са Ватиканом и папом Пијем Дванаестим, као и о неким извештајима који су из Загреба достављани Ватикану.

Због осетљиве проблематике, Мешовито православно-католичке комисија која је годину дана разматрала улогу Степинца у Другом светском рату, а чији је Танасковић био члан, није о свом раду обавештавала ширу јавност. Тако се, каже он, спречавало да се шире различите полуистине. Члан комисије био је и његова светост патријарх српски Порфирије, који је на најбољи начин формулисао оно што треба рећи:

„У писмима се могу наћи места која су дубоко проблематична.“

Ипак, то не значи да Степинац није живео у тешком времену и да се може сагледавати „у црно-белој техници“, рекао је патријарх СПЦ Порфирије.

Степинац подржавао усташе – мале шансе за канонизацију

Стручни сарадници Комисије, каже Танасковић, знали су у шта смо све имали увид али није било потребе да се све обелодани и ова два писма за нас нису суштински ништа ново. Наш саговорник додаје да је на основу укупног материјала и увида у комуникацију кардинала Алојзија Степинца и Свете столице било сасвим јасно да је он био проблематична историјска личност и да ни у ком случају и ни по каквим критеријумима не би могао да буде светитељ.

„Нама је било важно да се то докаже, а у којој мери је он ратни злочинац, у којој мери је непосредно учествовао у нечему, шта је све знао и шта је могао да спречи – још се истражује. Поуздано је да је надбискуп Алојзије Степинац у пуној мери подржавао усташке власти, да је морао бити свестан злочина које се на територији Хрватске у то време чине према Србима, Ромима и Јеврејима, да је понекад чинио неке гестове да помогне на индивидуалном плану, да је понекад чак и упозоравао на неке ствари али да никада није довео у питање саму идеју да се тај простор очисти од Срба кроз католичење. Дакле, он је довољно проблематичан да према нашем схватању не може бити светитељ али ће на крају ипак одлучити Ватикан“, каже за Спутњик бивши амбасадор у Ватикану.

Патријарх Иринеј пренео став Срба

Танасковић нам открива и да је наш блаженопочивши патријарх Иринеј у преписци са папом Фрањом управо инсистирао на томе да верници СПЦ, Срби у целини, а и већина православаца у свету не би могли да прихвате да надбискуп Степинац са својом улогом у историји буде светитељ у хришћанству. Папа Фрања је, каже Танасковић, то добро разумео и инсистирао је на томе да не смеју да се доносе одлуке које ће још више да поделе хришћане.

Наш део комисије је имао увид у сасвим довољан број докумената укључујући и ова писма да може да заступа став који друга страна није до краја прихватила. Они нису порицали документа, каже наш саговорник, али их јесу другачије интерпретирали.

На питање да ли би надбискуп Степинац могао да буде канонизован за време понтификата папе Фрање, Танасковић каже да није пресудно време, већ његово убеђење.

„Папа Фрања нема намеру да у оквиру свога понтификата изврши канонизацију Алојзија Степинца због тога што се са пролажењем времена умножавају разлози због којих је он и посумњао да је треба извршити. Један од веома значајних аспеката рада ове комисије јесте привлачење велике пажње домаће и стране јавности на овај случај што је помогло да се види да је ствар крајње спорна и проблематична тако да постаје све тежа за онога ко би желео да га канонизује да то заиста и учини,“ рекао је проф. др Дарко Танасковић.

Могућ наставак дијалога

Завршни састанак чланови Комисије су, додаје наш саговорник, имали са папиним секретаром кардиналом Пјетром Паролином и то је индикативно, јер је чланове пре почетка примио папа Фрања, а на крају није.

„То је један сигнал да Ватикан рачуна да ће се о томе разговарати. На том последњем сусрету блаженопочивши митрополит Амфилохије је одиграо веома значајну улогу у закључном делу, једном изузетном дипломатском формулацијом, а кардинал Паролин је изразио жељу да се о томе настави дијалог у некој форми. Другим речима, не верујем да ће ова комисија и даље расправљати о личности и делу надбискупа Степинца пре, за време и након Другог светског рата али постоји жеља и верујем да је обострана, да се настави дијалог о тој тешкој теми, јер је и започет у једној коректној атмосфери“, каже дипломата са вишедеценијским искуством.

Танасковић није сигуран да ће наставак дијалога донети нешто у опипљивом смислу, али има утисак да је Ватикан изразио опредељење да се канонизација одложи. Цитирао је речи кардинала Паролина који је нагласио да та одлука чека „Божије време,“ а то је најбоље време. Он очекује да се неки вид дијалога настави и после отварања дела Ватиканског архива који се односи на понтификат папе Пија Дванаестог.