СВЈЕДОК НА СУЂЕЊУ МАХМУЉИНУ: Муџахедини су ме тукли металним шипкама

Свједок Тужилаштва БиХ бивши припадник Војске Републике Српске Милорад Панић испричао је данас на суђењу команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину да су га током саслушавања припадници одреда „Ел муџахедин“ тукли металним шипкама, а по голим табанима ударали гуменим цријевом за воду.

Панић је испричао да су му муџахедини, када је ушао у собу за испитивање, рекли да сједне на под, а да су га онда питали колико је Муслимана побио.На његов одговор да није убио ни једног, почели су га ударати металном шипком.

„Питали су ме колико сам Муслиманки силовао, а ја сам опет одговорио да ни једну жену нисам силовао, а они су наставили да ме ударају тим шипкама. Онда су ме питали колико сам џамија порушио, на шта сам ја опет дао негативан одговор. Они су тада узели некакво цријево за воду и почели да ме туку по босим табанима“, посвједочио је Панић.

Свједок је навео да су га престали тући када им је рекао „да га могу и убити, али да он не може признати, да је урадио нешто што није“.

Враћен је у подрум међу остале заробљенике, одакле су одвели другог човјека и вратили га у истом стању у каквом је и он био.

Панић је посвједочио да су њега и још 10 војника Војске Републике Српске, након заробљавања у септембру 1995. припадници одреда „Ел муџахедин“, прво одвезли до неких кућа, гдје су их тукли и тјерали да лају.

„Рекли су једном дјечаку да узме шипку и почне да нас удара. Пошто сам ја био први у реду почео је да ме удара том шипком по глави. Толико ме је тукао да му је један рекао да пређе на другог, јер ће ме убити“, испричао је Панић.

Према његовим ријечима, након тога су их потрпали у камион и одвезли до неког мјеста у коме је било доста разапетих бијелих шатора и неколико кућа, а виорила се црна застава, коју он није могао препознати.

Он је навео да су их ту поново тукли и понижавали, а у подруму једне куће који је био пун воде, било им је наређено да сједну у воду и чекају саслушање.

Панић је посвједочио да је у том подруму упознао Митра Јовића, који му је рекао да је заробљен са још 54 војника, али да су остала још само четворица жива, а да су остали побијени на најбруталнији начин.

„Он нам је испричао да су их убијали, тако што су им тестерама одсијецали главе, а њих тјерали да једу месо убијених и пију крв“, рекао је Панић.

Он је напоменуо да су им муџахедини у тај подрум донијели канту воде, која је мирисала на нафту и коју нико није хтио пити, осим једног старијег човјека. Он се читаву ноћ превијао од болова, да би ујутру освануо мртав.

Свједок је рекао да су им једно јутро рекли да изађу и крену преко ливаде према аутобусу.

„Нас једанаесторицу прихватила су четири војна полицајца, који су нам рекли да не могу вјеровати да је неко из тог кампа изашао жив“, присјетио се Панић.

Према његовим ријечима, из кампа одреда „Ел муџахедин“ одведени су у затвор у Зеници, гдје их је 31. децембра пописао Црвени крст.

„Чувари су нам рекли да ће доћи људи из Црвеног крста да нас попишу, али да ни случајно не смијемо рећи да смо били заточени у кампу одреда `Ел муџахедин`, што смо ми и послушали“, појаснио је свједок.

Заштићени свједок Тужилаштва „С7“ испричао је да су њега и још 11 људи, међу којима су биле и три жене, код села Кестен /општина Завидовићи/ заробили припадници такозване Армије БиХ, који су одмах убили једног момка.

Свједок је навео да су њега и још тројици заробљеника одвели у шуму, да би однијели једног погинулог војника такозване Армије БиХ, те да су након тог одведени у Тузлу.

Он је посвједочио да му је заштићени свједок „С3“ причала да су заробљене код села Кестен одвели у Гостовиће /мјесто гдје се налазио камп одреда „Ел муџахедин“/, те да су њих три жене затворили у једну дрвену бараку и везали им очи.

„Она ми је испричала да су чули галаму и јауке, а да је једна од њих успјела да скине повез са очију. Кроз размак међу даскама је видјела везане заробљене наше војнике“, појаснио је заштићени свједок.

Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред „Ел муџахедин“, ништа није предузео да спријечи злочин припадника овог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Тагови: БиХ, Милорад Панић