Светосавска академија у Никшићу – СПЦ осам вјекова чува и сабира Србе

У препуној сали Никшићког позоришта, у сриједу, 29. јануара 2020, одржана је, у организацији Црквене општине Никшић и Голијског сабора културе, свечана Светосавска академија.

Поздравно слово епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, прочитао је протојереј-ставрофор Драган Крушић. Епископ Јоаникије кроз поздравно слово нагласио је да наша православна вјера у Црној Гори не смије бити понижена, а њени вјерници дискриминисани.

“Не смијемо дозволити да наша вјера, његована осам вјекова, буде понижена, а ми дискриминисани као људи другог реда. Ми не тражимо ништа више него што су друге вјерске заједнице добиле и ништа мање од онога што нам припада. Светиње имају свој живот, а наш је задатак да их чувамо и бранимо без оступања, знајући да је молитва најјаче оружје које има Црква Божија. Име Светог Саве и свесрдни значај његовог житија и дјела морални су путокази који треба да слиједи наш народ”, поручио је у свом поздравном слову епископ Јоаникије.

Проф. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву је у својој Светосавској бесједи нагласио да нам је Свети Сава у завјештању оставио дубљи и узвишенији смисао нашег битисања на земљи и самим тим започео пут српског обожења.

Свети Сава нам је кроз пуних осам вјекова тегобне, трагичне, страдалничке, али и славне историје показивао којим путем требамо ићи и како треба живјети.

“У сваком бременитом времену који као по неким правилним ритмичким ударима, историја константо ставља пред српски народ, али увијек у њему постоји по неколико путовођа чији је задатак да указују на пут исконских вриједности нашег народа, да их чувају и његују за нека боља времена”, нагласио је Мастиловић и додао:

“Оно што Светог Саву издваја од осталих наших путовођа јесте то што је живио у златном периоду српске историје, коју је и сам својим овоземаљским дјелом у доброј мјери позлатио”.

Мастиловић истиче да је Свети Сава послије упокојења постао истински светионик и путовођа, све до дана данашњег.

„Светосавски пут и Лазарево косовско опредјељење направило је од Срба свету заједницу коју свјетлост и светост Светог Саве и данас окупља и сабира. Ударајући темеље Српској православној цркви Сава је утемељио не само једну духовну заједницу, већ и најзначајнију институцију српског народа на цјелокупном простору гдје је тада живио српски народ. Та институција надживјела је и средњевјековну српску државу, али сачувала српски народ кроз тамне вјекове историје који су наступали. То је била једина институција српског народа коју непријатељи никада у историји нијесу успјели да униште, иако су је осам вјекова оспоравали, забрањивали и покушавали уништити“, сматра Мастиловић и додаје:

„Непрестално се и пркосно супростављајући силама, Срби су се стално осипали, али су се изнова сабирали и налазили свој пут и временом постајали најљубоморнији чувари своје традиције и своје цркве”.

Он апострофира да је црква и традиција биле и остале оно што је нашем народу осам година главу чувало и због чега Срби и данас стоје усправно.

„Срби су сигурно уточиште у борби за националну самосвијест налазили у својој традицији и у својој цркви, при чему су Немањићи и њихове задужбине била она неугасна кандила која су их посјећала на славну прошлост и одржавала у нади да је ропство привременог карактера“, истакао је Мастиловић и закључио:

“Светосавски огањ који је кроз вјекове гријао и хладну Острошку пештеру и Цетињски манастир, данас грије и оне који у молитвеним литијама и успламтјелих срца у ове хладне дане бране своје светиње. Светосавље је једино оружје које имају, вјеру као оклоп и крст као штит, а као мач ријеч Божију“.

У умјетничком дијелу програма наступили су: хор Светог новомученика Станка под диригентском палицом професорице Ленке Дурутовић, хор Преподобне мати Ангелине под диригентском палицом професорице Ане Бојић, Васо Ђондовић, народни гуслар, Даница Црногорчевић, позната етно умјетница и Куд Пива.

извор: ladydragond.home.blog