Свети Сергије Радоњешки (1314-1392) је велики руски светац и духовни отац руског народа и руске државе. Преподобни и богоносни отац Сергије је велики светилник Русији, православљу и свеколиком хришћанству. Од својих младих дана посветио се богоугодном, подвижничком животу, у строгом посту и претворио свој човјечји у Божји лик. Сви који су долазили свецу налазили си лијека и добијали мудру поуку. Давао је примјер другим монасима својом искреном, молитвеном преданошћу Богу.
Што је за Србе Свети Сава, то је за Русе преподобни отац Сергије. Руска православна црква га прославља 18.јула, а Српска православна црква 8.октобра.
Свети отац Сергије је оснивач (1345), а био је и игуман манастира Свете Тројице у Сергијевом Посаду, близу Москве, најважнијем и највећем мушком манастиру и духовном средишту РПЦ, који је и сједиште патријарха московског и цијеле Русије. Одлучујуће је допринио подизању и више од четрдесет манастира који чине Тројицко – Сергејевну лавру, у том, за руски народ, светом мјесту.
Невјероватном снагом духа и великим, дугогодишњим физичким напорима, Свети отац Сергије је дивљи, од људи ненасељен предио, претворио у потоњи Сергијев Посад, Богом надахнуто мјесто православне руске саборности. Према легенди, све док постоји Тројицко – Сергејевна лавра трајаће и Русија.
Немјерљив је допринос Светог оца Сергија одржавотворењу Русије и зато је од народа прозван „игуман земље руске“. У потоњој Тројицко – Сергејевној лаври, измирио је завађене руске кнежеве. Прије одлучујуће битке на Куликовском пољу, близу ријеке Дон, 1380.године, ту је благосиљао заповједника руске војске московског кнеза Дмитрија Ивановича, касније названог Донски. Тадашњи монах Сергије је казао кнезу Дмитрију да је одбрана отаџбине херојско дјело и предвидио је руску побједу.
И заиста, тој бици руска војска је побиједила знатно бројнију монголску Златну хорду, на челу са татарским каном. Побједом у овој бици окончана је монголска окупација Русије.
Историчар Лав Гумиљов је казао:
„Руси су отишли на Куликовско поље као грађани различитих кнежевина, а вратили су се као уједињена руска нација…“
Године 1992, преподобном оцу Сергију је подигнут споменик у новосадском Дунавском парку, који истовјетан оном у граду Радоњежу у коме је светац провео знатан дио свог земног живота. На свечевим грудима се налази фигура дјетета, јер је свети и заштитник дјеце.
А на постаменту споменика, уз гесло Светог Сергија „Љубављу и јединством спашћемо се“ исписано је и: „Српском народу од руског народа 1992“.
Прије свега заслугом блаженопочившег митрополита Амфилохија,2009.године, у селу Микулићи, код Бара, изграђен је и освештан манастир посвећен овом великом свецу.
У децембру 2002.године, док смо моја супруга Драгица и ја били полицијски киднаповани и незаконито, 21 дан, задржани у неуропсихијатријској установи „Др Лаза Лазаревић“, у Београду, њој се указао Свети Сергије и посавјетовао је шта да урадимо. То нас је спасило.
Светац се указивао у најтежим тренуцима за моју породицу и давао упутства за избављење, а и даље се указује као чврста и стамена висока фигура, са небеско плавим очима који преноси кратке и јасне мудре поруке за спас рускога и српскога народа. Светац је и заштитник српске дјеце, прије свега оне са свете, средишње српске земље, Косова и Метохије.
Његовом земаљском лику највише личи иконопис са златним ореолом око свечеве главе, те подигнутим дланом десне руке у положају за крштење и бијелим свитком у лијевој руци. Са десне стране главе стоји натпис „СВ.ПРБИ СЕРГИИ“, а са лијеве „РАДОНЕЖСКИИ“. Да не буде забуне, на крају свечевог имена и презимена налази се руски знак за наше слово „ј“ („и“ са квачицом). По мојим сазнањима, ова икона је дјело монаха Украјинске православне цркве Московске Патријаршије.
Слава Теби и вјечна захвалност, Свети Оче Сергије за небесну помоћ и заштиту!