Свесрпски сабор одговор на најављено усвајање резолуције о Сребреници

Представници Републике Српске и Србије на Свесрпском сабору у Београду, 8. јуна, донијеће неопходне мјере као одговор на најављено усвајање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН, изјавио је предсједник Српске Милорад Додик.

Додик је истакао да тај акт није договорен и да ће његово усвајање имати несагледиве посљедице за унутрашњи договор у БиХ.

Предсједник Србије Александар Вучић поручио је да је смисао те резолуције наметање колективне одговорности српском народу, због чега Србија наставља дипломатску борбу да спријечи њено усвајање.

Ако опет не буде одлагања, тачно за недјељу дана, 23. маја Генерална скупштина УН изјашњаваће се о резолуцији о Сребреници. Под тачком „Култура мира“, предвиђена је трочасавна расправа о документу чије је усвајање без икакве дилеме лоше по српски народ у цијелини, ма како предлагачи и душебрижници доказивали супротно.

Свесрпски сабор биће прилика за јединствен и одлучан одговор на покушај наметање колективне одговорности.

– Вјерујем да ћемо тада и ту донијети опште мјере везано за понашење у Републици Српској и Србији, као и органа српског народа у другим земљама. Сматрамо да се требамо захвалити земљама које исказују спремност да не гласају. Та резолуција о Сребреници је подмукао начин да се на дугорочно морално дисквалификује српски народ и ми не можемо да прихватимо било какве разговоре о том питању – јасан је Додик.

Вучић каже да је циљ резолуције наметање колективне кривице.

– Него шта је, пошто је индивидуална кривица већ одређена пресудама, шта друго се ради ту. А не помиње се ниједно име у самој резолуцији – каже Вучић.

У непуне три деценије постојања дејтонска БиХ није била пред озбиљнијим изазовом. Ако је споразум из војне базе „Рајт Петерсон“ зауставио рат и најавио какав такав суживот, могуће усвајање резолуције о Сребреници додатно квари односе Срба и Бошњака.

– Да ли ће то донијети неко добро људима у БиХ? Неће. Да ли ће Бошњаци имати корист? Нећете, господо. Али они рачунају да могу имати корист, јер их неко савјетује да ће поново покренут спор за одштету од Србије и тражити да се укине Република Српска као геноцидна творевина, већ су ту изгубили – каже премијер Српске Радован Вишковић.

И регион се подијелио. Србију и Српску посебно је забољела намјера Црне Горе да подржи Резолуцију у УН.

– Немам поруку никаву, то је њихова ствар. Они доносе одлуку како ће да се поставе о тим питањима. Ми знамо каква је наша порука. Свако нека доноси своју одлуку, а ми ћемо се понашати у складу са тим у будућности – рекао је Вучић у Котору.

Свјесна да је „забила“ прст у око Србији и Српској, црногорска Влада шаље амандмане на резолуцију, „играјући“ на танкој жици између жеља америчких и западноевропских ментора и Срба у Црној Гори без чијих гласова не би била ни изабрана. Први амандман индивидуализује кривицу за геноцид, а други се тиче неповредивости Дејтонског мировног споразума.

– Очекујем да се црногорски амандмани прихвате, видјели смо најаве да ће први амандман бити дио основног текста, други амандман о њему се разговара, о формулацији која би одговарала свим странама које предлажу резолуцију – рекао је Милојко Спајић, предсједник црногорске Владе.

Предсједник странке Уједињена Црна Гора Горан Даниловић каже да је за њих ова резолуција неприхватљива, са амандманима или без њих.

„Мале“ земље су под притиском великих. Противљење Мађарске охрабрује многе да се успротиве диктату САД, Велике Британије, Њемачке. Србија и Српска, уз помоћ Русије, Кине настављају дипломастку борбу, извјесно је да Запад тешко може приволити 97 земаља што је проста већина од 193 државе чланице УН, да подрже резолуцију о Сребреници. Зато не би било изненађење да поново одложе или промијене начин гласања.