СУВЕРЕНА ДРЖАВА ТО НИЈЕ МОГЛА ПРИХВАТИТИ: Атентат на Фердинанда, 103 године од аустроугарског ултиматума Србији

На данашњи дан, 23. јула 1914. године, Аустроугарска је упутила ултиматум Србији, окрививши је за атентат у којем је 28. јуна те године у Сарајеву убијен престолонасљедник Франц Фердинанд.

Аустроугарска је у овом такозваном „Јулском ултиматуму“ захтијевала одговор од Србије у року од 48 часова на својих десет услова.

Услови ултиматума су били такви да је било јасно да их Србија као суверена држава неће прихватити.

Уз подршку Њемачке, Беч је одлучио да Србију војно казни, највише због јачања њеног ауторитета у јужнословенским дијеловима Аустроугарске.

Аустроугарска је тражила од Србије да спријечи издавање публикација која подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској, да моментално распусти организацију Народна одбрана и да исто поступи и са другим организацијама које учествују у пропаганди против Аустроугарске.

Од Србије је тражено да из јавног образовања уклони све што би могло да служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске, да из војске и администрације уопште уклони све официре који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена тих официра достави власти Аустроугарске.

Беч је тражио од Београда да прихвати учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних дјелатности против Аустроугарске на територији Србије, да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата који су на српској територији, уз помоћ и упутства аустроугарских органа.

Пред Србију је стављен и захтјев да моментално ухапси двије именоване особе које су уплетене у атентат по истрази коју је прелиминарно спровела Аустро-Угарска.

Тражено је да ефикасним мјерама спријечи нелегални пренос оружја и експлозива преко границе, као и да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника у Србији и иностранству, који су изразили непријатељство према Аустроугарској.

Посљедним захтјевом је тражено да Србија без одлагања обавијести Аустроугарску о испуњавању ових обавеза.

Одговор српске краљевске владе на аустроугарски ултиматум написали су Стојан Протић и предсједник владе Никола Пашић, који га је лично уручио барону Гизлу.

Тај одговор је, чак и према суду њемачке дипломатије, био ремек-дјело.

Имајући у виду крајњу исцрпљеност балканским ратовима, српска влада је прихватила све захтјеве, сем да аустроугарски органи воде истрагу у Србији, јер би то представљало кршење устава и суверенитета Србије. Аустроугарска је то искористила да 28. јула 1914. Србији објави рат, чиме је започео Први свјетски рат.

Ултиматум царске и краљевске владе Аутроугарске монархије је 23. јула 1914. године у 18.00 часова уручен краљевској српској влади, министру финансија Лазару Пачуу, који је у том моменту био једини присутни члан владе у Београду.

Одговор краљевске српске владе Пашић је уручио 10 минута прије истека 48-часовног ултиматума 25. јула 1914. године посланику аустроугарског Посланства Барону Гизелу.

Оригинал одговора српске стране се чува у Бечу, док су текстови аустроугарског ултиматума Србији објављени у српској периодици, која се чува у пребогатом фонду националне библиотеке.

Оригинал аустроугарског ултиматума је куцан на писаћој машини, док је српски одговор писан мастилом.

Некадашње посланство, или амбасада Аустроугарске, у којој је Пашић уручио Гизлу одговор српске владе, данас је зграда београдске Надбискупије, у улици која је добила име по Светозару Марковићу.

У једном од салона некадашњег посланства Аустроугарске, усред жустрих преговора представника великих сила, умро је руски амбасадор Николај Хартвиг.

На стогодишњицу аустроугарског ултиматума 2014. године, у дворишту Надбискупије, тадашњи премијер Србије Александар Вучић и бивши амбасадор Аустрије у Србији Јоханес Ајгнер посадили су црвену шљиву као дрво мира.