Суседи не смеју да бране Украјину, па крећу против Србије – али ту су сада и Русија и Кина

© AP Photo / Alastair Grant

Новопотписана декларација о војној сарадњи између Словеније и Хрватске усмерена је на покушаје „дисциплиновања“ Србије. Ради се о „показивању мишића“ који је јефтинији и лакши, него да те две земље пошаљу своје контигенте у Украјину, где би била показана њихова права употребна вредност која је – равна нули.

С обзиром на ставове хрватског министра одбране Ивана Анушића, који на Србију гледа као на ривала и противника, оптужујући је да је „експозитура Москве на Балкану“, може се рећи да је нови војни пакт, односно недавно потписана декларација о војној сарадњи између Словеније и Хрватске усмерена против Србије, сматра војни аналитичар и новинар РТ Балкан, Андреј Млакар.

Подсетимо, Хрватска и Словенија потписале су 5. септембра у Загребу декларацију о војној сарадњи, коју је хрватски министар одбране Иван Анушић означио као „ново поглавље“ у односима двеју држава. Анушићев словеначки колега, Борот Сајовић, истакао je да Загреб и Љубљана имају „велику одговорност“ на западном Балкану, пре свега у очувању мира на Косову и Метохији и у Босни и Херцеговини.

Иза сцене је, заправо, геополитичка игра увлачења Србије и БиХ у НАТО уз помоћ стварања подобних влада, јер овај простор још није под контролом Алијансе. Ту су проблем добри односи Србије са Кином и Русијом. Намера је такође да се наш простор претвори у велику војну базу са Дунавом као жилом куцавицом, којим ће на „источни фронт“ бити слато оружје и ратни материјал, објашњава Млакар.

Вечита параноја Словеније и Хрватске

Према Млакаревим речима, Хрватска и Словенија користе ситуацију да показују мишиће, а ситуација је таква да из Сарајева говоре како ће руски падобранци да се спусте у Републику Српску у тренутку када такозвани високи представник међународне заједнице у БиХ Кристијан Шмит покушава да са власти обори Милорада Додика.

Са друге стране, од раних девдесетих Словенија и Хрватска у фокусу имају Србију.

„Они још нису завршили са Осмом седницом и „митинзима истине“, тако имају вечиту параноју којом, за локалне политичке потребе, застрашују јавност, да ће Србија и српска војска поново доћи, мада Србија ни једним кораком или гестом није показала било какве претензије. Али зато имамо претензије са друге стране, да би они радо показивали мишиће, пошто вероватно не смеју у Украјини да се појаве и покажу храброст на бојном пољу, па је сада то лепо показивати према Србима, ’балканским Русима’“, иронично коментарише Млакар.

Забрињавајући раст тензија

Загребачка декларација је продужетак исте такве потписане између Хрватске, Албаније и такозваног Косова, додаје Млакар. Оно што је у свему томе интересантно је да сви они имају проблем са Србијом и Србима, док Србија са њима проблема нема. Изузетак је само Албанија због нерешеног косовскометохијског питања.

Тако је, на пример, Хрватска поставила војску на границу са Србијом, и то на тромеђи са Мађарском, код Белог Манастира.

„Оно што они сматрају је да српска војска треба да буде на нивоу 2006./7. године, мала, запостављена, слаба војска и да се за њен било какав технички напредак прво они морају да се питају, а тек после да Војска Србије купује оружје“, истиче Млакар.

Србија пак, има одговоре на изазове садашњег времена. Пре свега, то је војна сарадња са Мађарском, са којом су већ покренути пројекти у области безбедности. То је оно што нервира званични Загреб, додаје наш саговорник.

„Србија ће морати, уз подршку Кине и Русије, много да чини да се ситуација превазиђе јер тензије расту. Обично су тензије из године у годину падале, али ове године тензије рапидно расту и то је оно што забрињава“, сматра Млакар.

Све је као и деведесетих

Као алиби за своје поступке, хрватски, словеначки и албански званичници користе већ споменути стереотип о Србима као „малим Русима“ и експонентима руске политике на Балкану. Са друге стране, матрица по којој поступају је иста као и раних деведесетих година, сматра Млакар, како на Косову и Метохији, тако и у БиХ.

„Оно што се дешава на Косову и Метохији је прекопирани хрватски сценарио из 1990. и 1991. Сва та малтретирања Срба су идентично пресликана. Идентично се понашала хрватска полиција и Збор народне гарде, како се данас понаша КПС – демонстрације силе, моћи, упади, хапшења. После су уследили дизање у ваздух српских локала, киосака, кућа… то је следећа фаза“, каже он.

У БиХ се један Немац понаша као краљ без легитимитета који се понаша као апсолутни господар који покушава да поништи демократски изражену вољу грађана. Сада се прети и хапшењима, војним интервенцијама, додаје Млакар.

Претензије хрватске војне индустрије

Хрватска споразумима са Словенијом, Албанијом и тзв. Косовом покушава да прошири тржиште за своју индустрију наоружања, које не може да прода никоме у Европи, али је зато нашла тржишта у БиХ, Косову и Метохији и Словенији. Загреб, каже Млакар, интензивно ради на томе да његова наменска индустрија достигне српску.

Са Словенијом је Хрватска и раније имала развијену сарадњу, пре свега у набавци система за управљање ватром за тенкове М84, које је Словенија продала Хрватској. Међутим, Словенија је по налогу НАТО-а још 2003. раскројила своју одбрамбену индустрију и свела је на пуко преживљавање.