СУЂЕЊЕ УБИЦИ ДЈЕЧАКА: „Жена монструм“ пустила сузу у судници, па се наставила смијати

Драстичном измјеном исказа два свједока Тужилаштва БиХ, настављено је суђење Сакибу Халиловићу и Елфети Весели, због убиства 12-огодишњег Слободана Стојановића 1992. године у Каменици код Зворника. Изет Карић и Абдул-гафар Алихоџић до 2014, када су исказе давали инспекторима СИПА, били су Халиловићеви ратни борци и Елфетини саборци. Данас у судници тврдили су да у рату уопште нису били војно ангажовани. Свједочила је и дјечакова сестра Слађана, која је у судници препричавала потресне сцене са идентификације братових посмртних остатака.

Мучно је било у судници отрпјети саучешће које је Слободановој сестри Слађани, упутила Елфета Весели – „жена монструм“ како су је и саборци звали, оптужена за свирепо Слободаново убиство. Да сцена буде „употпуњена“, чак је Елфета пустила и сузу. Чим је судско вијеће преусмјерило поглед са оптужене, осмијеха јој није мањкало.

На потресно Слађанино свједочење није реаговала. Тада 15-огодишњу сестру са ванредне наставе позвали су да идентификује посмртне братове остатке. Тијело је било унакажено и расјечено, лобања од трупа одвојена, свједочила је Слађана, због безбједности не дозвољавајући да се њено свједочење публикује.

Говорила је и како је са родитељима и братом претходно избјегла из Горње Каменице у Доњу, и како се Слободан вратио кући да спасе завезаног пса. Свједочила је и како су њеним родитељима, у рату заробљени муслимани, казивали да је „Слободана убила Албанка из Власенице, кћи шумара, Елфета Весели“. Послије рата исто су препричавале комшије повратници. Но, судница је постала срамотно трагикомично позориште, тек када су наступ започели Абдулгафар Алихоџић и Изет Карић.

– Ја ниједан дан нисам био припадник никакве јединице тако ни припадник Армије БиХ – тврдио је данас Алихоџић.

Но, у октобру 2014, Алихоџић је инспекторима СИПА казивао да је мобилисан. До танчина је тада објашњавао ко су му све били саборци и гдје су те 2014. живјели, од које болести су умрли или како су у рату погинули. На то га је подсјетио тужилац Мирослав Јањић.

Јањић га је данас упитао: „Кажете `мобилисан сам у јединицу којом је командовао Сакиб Халиловић. Добили смо униформе шарене, маскирне и дужили смо углавном аутоматско наоружање, а ја сам носио митраљез М53`. Шта је тачно?“.

Алихоџић је одговорио: „Часни суде, ја нисам изјавио да сам био мобилисан.“

На писаном исказу претходно, Алихоџић је на свакој страници препознао властите потписе. Ни то му није сметало да у судници, од Халиловићевог војника напрасно „постане“ цивил који је помагао мјештанима. Самоиницијативно је ишао до Церске да „спасава“ друге цивиле.

Халиловић је у Алихоџићевој ревизионистичкој причи, од команданта „постао“ вођа пута групи цивила, а „жена монструм“ Елфета – болничарка.

Ни Изет Карић „није био војник“ – све до ’95. године. Док је рат бјеснио он је по Каменици и околни каже „гањао дјевојке“. И са Елфетом се забављао, али гле чуда не зна како је изгледала. Дјечака Слободана је „видио само једном – на путу у Доњој Каменици“.

Међутим, који минут касније омакло се Карићу да је са дјечаком у истој просторији знао и да преспава. И Алихоџићу се у одговорима на тужиочева питања омакло да је као цивил, ипак, имао митраљез. Но, није „знао“ ко му је тај митраљез дао.

Ни одбрана оптужених није била безгрешна у овом лажирању исказа. Адвокат Лејла Човић тврдила је да никада прије суднице са свједоцима није контактирала. Но претходно- „омакло се“ – изнијела је детаље са саслушања које је једино у контакту са свједоцима могла да сазна.

Случај „Весели“ по много чему подсјећа на суђење Насеру Орићу, које су пратили до сада невиђени притисци, пријетње и уцјене, што је у најмање два случаја и полицијски документовано! Хоће ли оваква срамотна понижења и жртава и јавности икада престати, а кривци за то одговарати?

Тагови: Елфета Весели, Сакиб Халиловић, Слободан Стојановић